Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

В .-Х. источник

Стр. 233

„ Богоршднганм ггквајеми по трохтарехк. стћшк на б(ог)к г(оспод)к сктропари свтомб. и т. д. междоучасја" с молитвама. ,,На т тало типикшм, иже ист и)б"кдница. благословенк еси г(оспод)и. таже псалом рк. (102) . . . . по в^нсташиже и) трапезе, в^кздвизаемк пр^ксвтВго. Гакоже иа и)б'кдк оуказано е и вземлкмце к\ и г(лаго)лемк слава и нин?а господи помилоу" и т. д. „Начело кмикои Нлкечерннци". — велико повечерје све до краја, с типиком колико треба метанија учинити; како треба псалтир у ћелијама читати и. т. д. молитве кад идемо спавати. За овим иде рукопис прости у осам листа не штампани, али га је врло тешко прочитати; на првом листу назначено је колико који мјесец има дана; пак онда: т Гинк оскпЈ ,ение води на нови месеце" и неке молитве, Онда долази ова примједба : „зри подобаетк ведети, шсоже би рождтво хри(сто)во... (не читко, чини ми се впетк). и би есен снежна, а зима добра, и пролеће врлетно. и тогда нелести (ваљда не листа) гора до духова, и ишце се не стригонхе; и ва то лето на видов'к дн г к иаде мраз^к големтх, м(есе)ца 18ли дггк е. паде мраз г к голем'к." Сад наставља минејско писмо: „в г к сВуботВ вечерк на малеи вечерни на г(оспод)и в'кзвах г к ст(ихи)рк1 в'кскресни г(ла)с а. вечериие натпе молитви" и т. д. минејски рукопис лијеп; а тако сљеди подпуно сва вечерња, јутрења, канони, стихире хвалитне, и на блажени, с том само разликом, што у понедјељник на вечерњи

и сљедећи дан прописан је за појање глас други, у вторник глас трећи, у сриједу глас четврти, у четвртак глас пети, а у петак глас осми; дакле шестог и седмог гласа нема. Разумје се да је и овдје по гдјекоји лист исчупан, као на примјер у недјељу на вечерњи. Сад сљеде тропари воскресни с богородичнима и ипакоима са свијех осам гласова; а писани су рукоиисом простим, врло ситним словима; пак онда сва воскресна евангелија, што се читају на јутрењи, са свјетилни&а и богородичнима. „твореше ку-р лква пр*кмоудраго." — Па за тим енангелија и апостоли за сваки дан преко седмице; и најпосле: „канотгк молкбкп'к кк пр^кстие бци. глас. и. Сувише: „вк пе(та)к вече неде(л'к) е. бивает слВжба акадисту пр-кст ме б(огороди)це. на господи в^кзвах. стјхјр м. глас з. подобетгк." и сав акатист, али последњи листови расути су. На последњем листу стоји ова записка: „Скт Фал гир монастира хиландара старца л^коитја, что беше сл^кпт*, № д8бочице, и беше нелми расипан, и аз г к поик дЈиЈтшсЈе дах тт оувезах л-кго зр/ИК. (7142= 1634.) оу хиландару и носих его оу землк> мачарск8к> и немачкВк в^к славни град беч^к, пак в^к моск.јЗ и на ине путове, пак де ест в'ксаческп хиландарски, и ненокусиса кои брат'к Книмити его, имеш,еи поминати леиштја јермонаха, сЈе писах гр^кшни поп дЈишисЈе л^кго зрнл (7151Л643) пр"кд дВбровником мца јкгла к. Д. Б. М. Ђ. Н.

Заппсник главне редовне скуптптине „Крајцарског штедовног друштва православних Српкиња у Сарајеву." Пошто је скупштина била сазвана за 1. Митрополитске Конзисторије сарајевске, у три иарт, а није се довољан број чланица скупио сата по подне, под иредсједништвом друштвене био, то је наново сазвана 15. марта и без обзира предсједнице гђе. Јованке Ј. Бесаровићке. на број чланица, обдржавана је у просторијама АЕ. Присутни су: