Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 236

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

васељенске Патријаршије; и ја сам тај његов каталог још од почетка све по реду с пажњом пратио, у иади да ћу наићи и на ред Митроподита, којн су били на епархијама у нашој Босни и Херцегонини. И заиста, у броју 6736-ом поменутог листа од ове године, наи^ем и на имена Митрополита, који су били на епархији Зворничко-Тузланској од 1767. године по Христу па до данас и то: I. 1767.—1773. Григорије родом Атињанин, био је Митрополнт Зворнички а за тим Кесаро-Кападохијски. II. 1804. Герасим. III. 1804. Јоаникије. IV. 1837. Гаврил, који је и умро у Епархији зворничкој. V . 1837. — 1848. Кирил, Цариградлиј а, кога су ро/гите.Би били малоазпјати; са епархије Зворннчке премјештен је на Енархију Гано-хорску код Дарданела, одатле на Адријанопољску, а са ове на Епархију Силикријску, у којој је и умро. VI. 1848.—1861. Агатангел родом из Магнисије на Мајандри у малој Азији, са епархије Зворничке пре.мјештеп је тта Драмску, а са ове на епархију Ефеску, којом и данас управља. Овај добри архипастир својим радом и понатнањем умио је придобити љубав своје пастве у толикој мјери, да га се још и данас народ у епархији Зворничкој веома радо сјећа, јер ја сам био очевидац у више прилика чути, како тамо народ са великим поштовањем његово име спомиње. Он и данас није заборавио српски језик. јер кад год сам до сад имао прилике с њиме говорити, вазда је самном српски говорио, изражавајући се најповољније о Босанско-Херцеговачком народу и његовим лијепим српским обичајима. Уважени и сјединама украшени старина г. Агатангел као Митрополит Ефески, сада се на-

лази у Цариграду тсао најстарији члан св. Синода при васе.венској Патријаршији. УП. 1861. Диоиисије родом са Приконишког острова близу Цариграда, био је архиђакон при Митрополиту Сарајевском Дионисију Татављанину а затим произведеи за Мнтрополита на епархију Зворничку, у којој је и умро. Пречасна г. г. Цвијетин ПоповиК прото и Марко Поповић свештеник у Доњој Тузли, који су | Дионисију познавали, опомињем се како су ми внше пута о њему говорили, да је био извапредан црквени бесједник. Он је сарањем у порти данашње нове Д. Тунланске цркве, но доцније при подизању исте, преиешене су кости његове у опште гробље, које постоји изван вароши на једном узвшиеном брежуљку тако-званом „Трновац'', и кад сам био у Д. Тузли посјетио сам му гроб, но сада жалим што нисам том приликом преписао натпис са његовог надгробног споменика, који му је, у колико се оиомињем, подигла Д. Тузланска српско-православна црквено школска општина из чисте љубави према своме архипастиру. УШ. 1865.—-1868. Дионисије П. (Илијевик) прије но што је произведен за Митрополита Зворничког, био је ђакон и други писар при цариградској Патријаршији. Високопр. г. Антим у својој записци вели за Дионисија да је „Цариградлнја" али ја сам небројено пута слушао из уста самог Дионисија, да је из села Берковице, које данас припада кнежевини Бугарској, и да му је отац био Србин из Македоније, а мати Гркиња, која и данас живи у Д. Тузли у Босни. IX. 1868.—1873. Паисије родом из села Бријуле близу Смирне, од синђела при цариградској Патријаршији произведен је за Митрополита и послат на епархију