Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 237

Зворничку, из које је премјештен на епархију Дабро Босанску. X. 1872.-1891. Дионисије П. (Илијевић) са енархије Дабро-Босанске по други пут повраћен на епархију Зворничку, а сада као умировљен живп у Фанару у Цариграду. Према довде наведеном види се, да Високопречасни Архимандрит г. Жикола МаиђиЛ долази од год. 1767. по броју и реду као XI. Митрополит на управу епархије Знорничке. Митрополија Зпорничко - Тузланска према статпстпца долази сада по реду као 60-та између осталих Митрополија, које спадају под управу васељенске Патријаршије, а њени Митрополити вазда су се одликовалн и сач^титулом: „Пречасни Екзарх Далмације".

Сматрам себи за веома пријатну дужност да са овим изнесем пред поштоване читаице „Источника" горњи каталог, који, као што се јасно види. настав. ка своју хронологију казујућн нам све по реду имена Зворничко - Тузланских Митрополита од 1767. год. т. ј. баш од оног истог времена када је укинута Пећска Патријаршија и када њена област потчињена би под област цариградске Патријаршије, а доцније ако ко год буде уређивао шематизам те епархије можда ће нам моћи што и впше казати о зворничкој Митрополији и њеним Архијерејима. На Осшрову Халки , 17. маја 1892. г. Протосинђел Дионисије.

Бесједа о „

Љубазни иарохијани! Познати Вога и Његово свемогућство, славити Га, као промислитеља, величати и превазноснти ГГремудрост 1Бегову, па и сне твари, на овој пространој и нензмјерној васиони посматрати, као дјело РУ К У Његових, те нз тога убјеђења добивати о Бого-поштовању, света је дужност свакоме од нас, сваком православном Србину — Христјашшу. — У томе треба браћо да се састоји рад уиа нашега, за тим да тежи душа наша, јер у оваковом узвншеном раду, срце иаше неће бити тврдокорно, душа наша неће лутати, као изгубљена, но ће наћи крај тежњи својој; ум наш неће помрачен бити, наћи ће в Ј ечн У п Р ав ду и истпну, ту ће се зау-

рстоношама". 1«КШ К03К(/ШЧНШЛ[А ТКОА Гошоди, Пр^иУдрОЈТПО [0ткојтлт, еги... (Псал. 103. 5). ставити и ту ће наћи радосг и спокојство. Не задржавајмо се! I Гођммо сретно на тај рад! Само иажње доста па ће и задовољства бити српу и души нашој. Гледни само Хришћанине изнад себе и око себе-. — И шта видиш? Вндпш прекрасну, дивотну Божију природу. Расматрајмо је само сви и мнлпна те нрекрасне прнроде — Божијег врта — обузеће скроз душу и сва чуства наша: заборавићемо на попеченија земаљска, бриге и тегобе наше, а до потпуног увјерења доћи да је преблаги Творац „све премудро створио". То можемо свакад чинити, али сад при овоме часу и мјесту најбоље.