Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

Стр. 259

мјесецјуни 1890.) од високопречасног архимандрита г. Н. Дучића и нашао сам да се у неколико не слажу. х ) Но кога су од њих днојпце податци вјернији то ће нам можда доп,иије расвијетлити они, који су по овој струци на то позвани, а мени ће бити *) Да би што више могао казати у овоме чланку о херцеговачко-захумској епархијн и њеним владикама као и о зворничко-тузланској епархији (види „Б.-Х. Источник" од о. г. свеска 6 стр. 235), ја сам потраживао о томе податке у царпградској патријаршији и њеној канцеларији, но рекоше ми: „да о томе неимају никаквих

мило ако надлежнима овај списак Херцеговачко-захумских Митрополита ма и најмаше од користи буде. На Остров)Ј Халки 7. јуна 1892. г. Протосипђел Дионисије. прибиљежака, и ако их је било то се је изгубило, јер је патријар^лија и канцеларија њена у разна времена многа иреметања претрпила као п друге непогоде и зулуме, особито 1821. г. када је страдао и од Турака : — Османлија објешен патријарх Григорије V. о врата патријлршеске порте. Писац.

Летимичан иоглед иа источио Дабро-босан

И збиља мили српски роде, наши српски владаоци веЈчтеу пажњу обраћаше св. матерама црквама и манастирима ; ето драга Србадијо куд се гођ макнеш наиђеш на развалине српскијех задужбина, а и на сваком српском збору чућеш милџ брате С])бине српског гуслара, гдје прича (т. ј . пјева) у ернској пјесми, како је овај или онај владалац сазидао један или други манастир, ту ћеш чути како је непријатељ српског имена у току времена ову или ону српску задужбину разрушио. ■зг Па и дан-данас витешки српски народ има својијех старинских сриских задужбина, које га потсјећају на негдашње славно српско доба; те задужбине Србнн је с великом муком очувао и то гдје-ђо, а на мјестима једва им се и траг зна. По, баш нп у једном крају расцијепаног милог и витешког Српства нијесу тако српски манастири опустошенн н разрушени, као у Херцег-Босни земљи славној н племенитој ; е а шта је све преко Српства у Босни прешло, добро је кад му се још и за траг знаде. У самој Дабро-босанској епархнји имаде знакова, да је 18 — словом осамнаест српски

о нравославне српске манастпре ке епархије. п Да некада збиља царовасмо. Еао славни међу најбољима, А уувени међу најсрстнијима, Свјсдоче нам сшари манасшири Наших сриских царева задужбине и . Срп. нар. пјесма. задужбина било; а данас ? ? Ах Србине брате ! чисто ме срце боли, кад морам рећи, да од то 18 сад само 4 у животу — наиме: „Озрен" у маглајском протоПрезвитерату, „Гомионица" у бањалучком, „Папрача" у власеничком протопрсзвитерату и „Ђ1оштаница" у протопрезвитерату „Бос. Костајнице". По ни та четири манастира немају Бог зна каквијех својих добара, те да се могу уздржавати, него једино уздржавају се номоћу парохија, а поред тога је ли им осигуран живот ? и стоје ли "та четири манастира на добрнм стубовима ? Пек ми се не замјери: ако рекнем (попријечно узевши) да не стоје, већ што но ријеч: вежу лик за опуту. Да ова четпри манастира (а ако Бог да и манастир „Бања" ваљда ће се обновити) у овој епархији напредовати уамогну, од пријеке би било нужде уредити маиастире, а то уређење по мом скромном и субјективном мнењу бнло би најбоље овако: I. Да Високонречасна Конзисторија, којој највише на срду и лежн напредак св. обитеља, изда правила по којнма би се пмало братство равнати. По та правила имала би се тако уде-