Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

хљеб свој и своје ђеце, — усљед тот\ч смо велим, постали просто извршителм свештенорадња и нијесмо више никако у потиуном смислу иастири и учитељи народа, јер за ово треба и знања и во.ве и срества, јер човјек кад је у муци и нужди он неумије ни мислити како ва.ља, а камо ли још и друге учити. Сви велим знају ове наше нужде и опет су многи, или управ ио неки готови били да нам замјере што глас свој за то подижемо и што својој бољки лијека тражимо. И ти ио неки у неколико сметају да ово питање што прије на дневни ред дође, и да се на њему почне што год радити и у овој днјецези као што се понешто ради и у Сарајевској. Усљед свега тога свештенство се је нашло у тјеснацу и незна како да доскочи нужди својој, и како да се одржи на висини својој. Оно данас мора да се бори са многим непријатељима: бори се са онима, који му нападају на вјеру и који одричу свако божанство; бори се са онима, који му нападају на народност; бори се са неслогом и међу собним трвењем свога народа, коју неслогу сију у нашем народу (а на своју корист) различите крекетуше; бори се са (злим) духом времена, који пошто по то хоће за собом — нарочито млађи свијет — да махом повуче; бори се са незнањем, сујевјерјем и заблудама свога народа; бори се са самим својим незнањем и хтјело би да му доскочи; радо је да и само зна а и друге да може учитп. А поред свега тога бори се још са нередом и неуређењем у служби својој, јер му одређеног правца нема како да се уаравља и креЛе. Колико добрих свештеника гледа са болом у души на све ово, а колико их

рђавих и злих чине, усљед овог нереда, разне злоупотребе и изгреде —и шпсом ништа. И сад је питање: треба ли и желите ли свп да се речени непријатељи побједе? — Знам да треба и знам да желите. Ко је најзгоднији, најнадлежнији и најподеснији да тим непријатељима на мегдан изађе? Да боме свештенство. И оно ако побједи — спашени сте, а ако буде побјеђено — пропали сте. А хоће ли моћн мегдан однијети и побједити? Има ли нужно оружје, има ли срества, знања и стања за борбу и побједу? Нема и опет велим нема, а и ви видпте да нема. Па што га натурате да дјели мегдане, а оружја му недате? Нешаљите га тако голорука и голотрба да се у коштац хвата са непријатељима, који су наоружани оштрим и отровним оруђем, јер ако оно (свештенство) падне, пали сте сви — пали морално. Зато и довикујем: иодајте му срества и оружја. Материјално је стање основ и услов и моралном стању. А и знања неможе бити тамо гђе нема доброг материјалног стања, јер зар је свештенику до тога да што чита; да пише; и зар може да плати коју књигу и лист отклен би свој „нишчи" дух знањем богатно; хљеба нема ? А кад ништа нечита, зар може имати знања, а кад нема знања, зар је у стању као пастир предњачити, и зар може цркви, народу и отачбини својој од користл бити? Учени њемац доктор Едуард Рајх вели, да је иашња и сиромаштво неиријатељ који неирестано паиада здравље, које неирестано стаје на иут ирибирању корисних знања и смета свако иредузеЛе. (Морална Хигнјена §. 1 и 2.)