Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 255

Видими свијет, у ког јс унссен перед и трулеж падом човјечијим, обновиће се, биће ново небо и нова земља (2 Петр. 3, 13) која ће даватп потпуни рефлекс славе Божје у хармонији свог бића, осјетне твари видљивог свијета, а које ундишу и муче се са страдајућим човјечанством, ослободнће се од „рдиотк! исти-кнјд" (Рим. 8. 21) и наслађаваће се слашћу савршеног бића. Ето у кратким цртама моји скромни погледи на означену тему. Но још двије ријечи. Биће свега створеног, као протинуположност небићу, јест благо, као дар бескрајне благости Божје, а ције.в позива сиега неабсолутног к бићу — слава Вожја. Твар, не одарена разумом, савршенства Божја изражава без сазнања, у мудрој хармонији свог устројства. Разумна пак створења, као слободна, дужна су са знањем н слободио прослав.љати савршенства

0 свештеничком стању И опет о свештеничком стању. 0 овоме питању колико су пута подизани у јавности гласовм, а колико ли пута умукли и престали. Сад је од рвега горела скоро сва наша штампа, сад опет послије тога пожара и ватре била је мртва тишина. Сад јс тражен сабор да то питање иретресе и ријеши; сад се притјецало влади; сад народу и општинама; сад госноди митрополитима итд. И нослије свега тога никад се није ништа постигло, ништа успјело. Сви, којима се у томе питању притјецало: и влада и народ, а и господа митрополити — сви знаду да је стање

Творца, а то, што служи за њих извором блаженства н јест живот. Када разумиа створења не желе пспунити во.ву створнтел.а, приближују се духовној смрти, која је унијела трулеж у видпми свијет, која доприноси страдања створењима, која осјећају и живе. Такво стање бића, таква заједница живо га са смрћу продужиће сс до свеопштег страншог суда Сина Божјег над ускрснулим ради вјечности човјечанством. Тада ће се обновнти прнрода, јавиће се но во небо н нова земл>а, која ће битп стаништем „правде" (2 Петр. 3, 13), нанули дуси с оцем лажп (Лован 8, 44) и л.уди, улов.1.епи у његову вољу (2 Тим. 2, 28) биће на свагда одбаченп од Бога, бпће" њихово претво]шће се у смрт, а благослов Оца (Мат. 25, 34) саставиће се на свагда са нзвором живота (Пс. 35, 10). Фишкп залив , 9. јуна 1892. Академ. Лазар Т. Перовић. Херцеговац. и потреби кошшсторије. свештеничко рђаво; свп прнзнају да овоме трсба крај учинити, али ето још ншсако да ирнстуие дјолу. Свп виде ла се мучимо и да иам јс 1 наплата никаква и пеодређена; сви впде да смо пр.нави и исцјепани; сви виае да се понпжавамо радећп д))уге пословс, који нам псдолнкују; свп виде да друге послове радимо на уиггрб свештеннчких дужпосгп; свп виде да своје свештенпчке дужности невршимо како треба, јср немамо све услове за вршсње исгих; сви виде дасмо ус.љед матсријалних оскудица и са знап.ем сирома.пии, п усл.сд занимања п послова са којима сс из нужде бавимо, као и усл.ед непрсстапе бриге за насушни