Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 895

Св. исповјед лијечи: 1. Душу грјешиикову. — Највеће невоље, што нападају род људски јесу: болести душевне. Умјетни лијекови мало или нимало помажу ббнику. Таковом несретпику најбољи је мелем: исповијест, особито, ако патње и муке долазе од грижње савијести. Кроз њу се ббницм тјеше, храбре, и вјером, да ће им Вог опростити, надају се бољем животу. Душа њихова, иомиривиш се с Вогом, мирна је и са собом. — Шта је њојзи до тога, што је свијет презире и псује, када је увјерена, да је нашла пријатеља, који је сажаљева, -— брата, који је грли, — оца, који је љуби, — уваженог и достојног човјека, који је својим угледом брани пред друштвом, јер је био свједок искреним сузама и кајању ? Ено разбојника, гдје се приближује вјешалама. Народ — крвопија у највишој радости, — из свег срца, виче, довикује му: „право су те осудили". Сирома нема нигдје никога више: прпјатељи га напустили, — родбина ие И е, да зна за њ, — родитељи бјеже стиде га се. — Па ипак је и он човјек и још има мање гријеха него многи од гледалаца, јер је, Г>ог зна колико, суза пролио за учињено злочииство. Ко га може утјешити у оном часу, који је го ри од онога, што Не касније доћи —- од вјешала? — Једина псповјед пред побожним свештеником. Св. тајна покајања лијечи: 2. Тијело човјечије. — Душа је наша тијесно везана тијелом. И физиологн као и филозофи тог су увјерења, да једио од другога зависи. — Многим тјелесним болестима клица је у дуиш и немириоћа исте на тпјелу се опажа. — Кад се дух у исповијести ублажује, болест тјелесна илп са свијем престаје или барем лијекови,

који се дају, боље дјелују. То признаЈу сви ученији лијечници. Исповјед је потребна и за благостање и мир иарода. Коивееаи, који није у божанство вјеровао, вели владарима: „ваше данашње државе имаду, да благодаре хришћанству. што су оснажиле своју власт и умањиле риволуције. А то се види, када се данашње државе сравпе с онима из старог вијека. — Све оно није се постигло науком и образовањем, јер и онамо, гдје је баш знање цватило, није се боље поштовало човјечанство. Нознато је, колико су немплостиви били: Бгипћани, Атењани, Римљани и Кинези. Дјела евангелска пуна су милости и сажаљења. Колико обнавља и поправља хришћанска исповијест" ? А Уоћаие (21.нов. 1694.—-31. маја 1778.), велики противиик хришћ.религије, говорећи о исповједи, вели, да се њоме најбоље држе у узди хр^ава људска дјела. И највнше атеистп, прн задњем часу — на смрти, зажелшпе св. тајпу покајања. Јеап (Г АЈепЈктГ, славни математичар н филозоф ХУШ. в. (16 нов. 1717.—29. окт. 1783.) и његов друг знаменити енциклопедиста ГЛгего! (5. окт. 1713.—31. јул. 1784.), који је задњи оиолико написао против хршпћ. религије, а особито у дјелу: „Решбев рЈп1онор1псрге8"'), — обадвојица зажелили су свештеника на смртиом кревету, али њихови другови — безбожници нпјесу хтјели проиуститн на врата посланика божијега. Велики природник Сгеог^е В. Вескгс ВиГ&и (7. сеп. 1707.—16. апр. 1788.\ којем је Лудвиг XVI. на вратима краљ. природ. кабинета дао наиисати: „тајен1".а(:л паШгае раг трттт", — опај гласовити човјек, опај жестоки неиријатељ Ово је дјело послије прештампано под насловом : „ЕШ*еппебаих езрп!;б ^ог^в",