Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 396

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

Христове цркве, што се види из његовијех дједа, штампанијех највише под пасловом „Нтнјхнге па4пге11е, §^иега1е е!; раг11спНеге", прије иего лп је испустио своју душу, исповједио се је и причестио. Тако су урадили: чувени критичар, пјесник, професор литературе на Академији Ј. Ггапс;о1н (1е Баћагре (20. нов. 1739.—11. фебр. 1803.), па математичар Р. 1ј. Маирег1ш8 (28. септем. 1С98.—27. .јула 1759.). А Сћ. Моп1;е8^шеи, филозоф, политичар књнжевиик (16. јан. 1689.—10 фсб. 1755.) пнсац књиге: „ЕаргИ <1ев 1о1в" 2 св. Сгеп^ 1748.), који није у ништо вјеровао, при смрти, исповиједио се је н обећао, да ће,

оздрави ли, поправити своја књижевна дјела. Много би их се онаковијех могло још иабројитн, али нека је оволико доста. Кроз св. исповјед крвнп се непријатељи мире, растављени супрузи сједињују, тврдпце постају мплостивима, распикуће штедл.инима, пијанице се окањују пића, љенивцн и играчи на рад склањају, горди се понпзују, крадене се ствари повраћају, тамане се гријеси и пороци. НокажитесА ск/мцениколп*. Па^ење, (Далмација) 5. јулија 1892. Љубо Нер. Влачић, свештеник.

Мисли човјека Христјаиина иа сваки даи иреко седмице*) (Из календара „Шумадинца" од 1851. године. Од Г. П.).

I. Недјеља. Шитг днен д^.ми н [откорн кт> нн ^г к1а д^ла : джт> кд.ими г^екотл Господ^ БогУ ткобл!^. 0 света педјељо, да сп благословена! О дане свети Господа Бога мога! Ти ми дозвод>аваш престати од рада и одморпти се! Добро сте ми дошли часови одмора — ја вас благосиљам. Ви ми дајете прилику, да се срцем мојим подигнем до оног нревјечног, до Бога мог. Хвалим те Боже, и благодарим тп, што си дан овај себи посветно и заборавие људе подсјетио, да се и о спасењју свом побрину. Ја те прослављам из све душе моје, што си ме здрављем укрјепио и дан овај угледати сиодобпо. Молим ти се, будп са мном н данас, одбрани ме од зла и пропрати бла-

гословом твојим кораке моје. Овај свети дан теби је посвећен, на славу великољепног имена твог. Но ти, као милостиви Отац, учини, да се с' овог једног дана прелнје благост и доброта твоја и на све друге дане у седмици. — Ево ме, гди полазим у твој свети храм. Идем, да ти се помолим и у милост твоју препоручим. У црквп нпсам ја сам. Има ту доста браће моје, сухристјана. Ја ћу с њима заједно са сокрушеним срцем тебе хвалити и славити. Слушаћу с њима заједно твоје свето слово н молићу те, да њима озорпш путању живота мог. Учини, Боже, да познам на себн, пошто пз цркве п.-пфем, да сам се знањем свете истине обогатио; да је л.убав спрам твоји заповједи у мени по-

*) Овај сам чланак највише због тога преписмо и дсш штамиати у наш сжшшенички лист. гито држим да овај калсндар ма да није сувише стар, мало ко од нашег сеоског свешшенства има, гае да би браћа свешшеници. — који нису толико вични соштвсним својим мислима, могли изражавати релисиозно-моралну ироповјед љубазном народу свом, који на жалост ирема дану одмора и радним данима доста гријегие.