Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

^акона, чак у четрдесетој години прима свештенички чин. Могло би се навести и још много овахотх примјера. Мало већи размак између школског образовања и рукоположења, за свештеника је без сумње корнстан, нуждан, па чак може се рећи и неопходан, кахго за самог будућег свештеника, тако и за његову будућу паству. ПГколско образовање и духовно-морално васиитахБе, то је само псложени темељ, на коме он сам треба да дограђује зграду, и да ју донрши само-обра8овањем и само-васпитањем. У школи је он некада упознао се само у главном са светпм Пххсмом, са дјелима св. отаца и бољих проповједипка, са поучнххм саставима о духовном жххвоту и дужностима свештеничхотм, и с другим гранама богословске наухсе, којих је потпуно знахве заиста за пастирску службу пужно. И зато, њему је нужно, прије него што прими свехптсчшчхсо рукоположење, да само-учењем допуни тај нодостатак, да се доучи томе, чему је школа само темељ положила. Јер посље, пошто већ прими свештеничхот чин, на њега ће бххти пахзаљена нова занимања, отвориће му се нове нужде — и 1вему неће достајати времена, ни могућности да се преда са потпуном приљежношћу ни тим занимањпма. Осим тога у духовном заводу он није био самосталан, тамо су с њим управ.љала правила завода; живот је протекао више схсучеи у своме кругу, тамо је он био вихие склоњен и заклоњен од шкодљивпх мијазма , зловјерија и схсептоцизма. И зато он није могао да ххсппта потххуно своју духовно-моралну снаху, и н>ему је нужххо да до рукоположења у свештенички чии испита своје силе, и да само-васпцтањем допуни своје духовно-морално стање, да

би могао на поље своје службе хтотпуно спреман ступххти. У римско-латинској цркви у садашље вријеме, све ниже степеххе свештеххства, па и ђаконство, учинпли су тек само да се кроз њих прође. Васпптаник, којп је свршио духовни завод прима са најкраћим размацима времена посвекеп.е у све нххже дулотости, па и у свештенички чихх. По зато је опет у 1бххх много строжије, иего код иас уређено васпитаизе у духовпим заводима; опо впхие наличи калуђерској строгосги. Осим тога, пред рукоположехБСм у ипо^акопа, ђахгона п свештеншса, у хбххх постоје десето-дневне, тако звапе реколехсцпје т. ј. десето-дххехша усамљеиост у манастиру, или семппарпјп, п проведе то вријеме у припремахБу за рукоххоложење, молитвом и разиишљахБем, а хтосље тога прпступа рукоположехБу. У Протестаната (у Рермахшјп) спаки који жели да б} - де пастор мора свршити богословски факултет у ком било уппверзитету са степеном кандидата. Но то му још педаје прака да заузме дужпост пастора. Њему престоји да прво положхх испит за сужр-иншедента своје епархије. Тај пспит састоји се из проповједи, коју је хсапдидат на иасгорство дужан говорпти на текст, који му се да, а тахсо исто и из усменог испита из богословља. За тим послпје '2. године, он мора пред конзнсторпјом издржати нови псппт. Именовани на дужност (рго пппхв^епо) само посље тог испита он може добити аостовљење на дужност (охчИпаћо). Но и то је управ напменова1Бе за пастора, јер још нема права да заузме пастпрско мјесто Парохпје му недају, он сам треба да ју иште т. ј. да моли општхшу, гди има упражхБено мјесто, да га приме себн за пастора. Општина 1а подвргне још једпом испиту. Он мора општшга говорити про-