Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 582

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

апостола христових, и као такав рад сам, да овдје пред вама покажем каква је и колика је дужност једног свештеника према својим парохијанима, и обратно каква је дужност парохијана према своме пастиру. Бла гочестнви хришћани! неће бити само моја дужност крстити, вјенчати и опојати и т. д., већ поред тих дужности. моја ће дужност бити вас не само у цркви него на сваком угодном мјесту, поучавати у вјери и науци Христовој, о моралу, о љубави, о поштовању. Једном ријечи о свему што ће вас учинити на овом свнјету срећннм, а на оном блаженим. Ја ћу од сада бити сијач а моје сјеме, које ћу сијати, биће наука Христова; срце ваше виноград мој и њива моја, коју ћу од данас почети ја да обдјелавам и да чувам, да на њој неби трње порасло. Врата моја биће увијек отворена, према томе сваки ће и у свако доба моћи добити поуке од мене у свему оном, што се буде тицало мога пастирског позива. Од вае пак, љубезни Хришћани, захтијева се, да слушате вашега пастира и да му се покоравате, јер чујте шта каже св. Писмо: Ево слуге мојега, којега подупирем, избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће (Исаије 42. 1.). Поштујте Срби свог попу, јер вам је он највећи пријатељ, он се стара и бринеовашем напредку; српски је попа најоданији син православља и српске народностн, најискренији пријатељ и вођ народа. Пазите и чувајте вјеру православну, вјеру наших отаца, која је очувала народ српски, кроз сво вријеме тешкога робства. ЈБубите Бога и своје ближње; негујте у свој души наду на Бога, који неће оставити своје вијерне без помоћи и без заштпте, јер чујте шта вели св. Писмо: „Гле, није окрачала рука Господња да не може спасти нпти је отежало ухо његово да не може чути" (Исаије 59. 1.) А ја као посланик Божији и слуга Господњи вриједно ћу се трудити, да са пуном вољом и живом енергијом испуеим своју дужност односно проповједања јеванђеља сиромашним учећи, утјешавајући, помажући и штитећи

своју сиромашну браћу, е да би н ја с' правом могао рећн на страшном суду: Господе оне, које си ми дао, сачувао сам и нико од њих не погибе. — Амин. По свршетку свете литурђије учпниемо се са народом рахат и отидосмо у школу. У школи бијаше сто постављен за ручак. Приручкупрва здравица подигнута је у здравље и дуг живот Његова Величанства цара и краља Фрање Јосифа I. која је од стране народне пропраћена са громогласним живио!! Потом је подигнута здравпца у здравље нашег општељубљеног Архипастира г. Г Б. Пиколајевића, на коју свештеници отпјевају „исполаети деспота". Трећа здравица бијаше наздрављена за дуг живот г. Швајгера престојннка Котор-Вароша; а четврта у здравље учитељу г. М. Мунижаби и врнједном г. Н. Лужајића управптеља оружннчке ноште на Имљанима, на што је школска младеж отпјевала „многаја љета". Пету здравицу, која је наздрављена народу и онштнни црквеној, пропратили су метци нз прангија. Пред вече у топлој н братској љубави опростисмо се међусобно и са још присуствујућим народом п разиђосмо се сваки своме дому, пуни наде и лијепе будућности, која нам се пружа под заштитом Бзеговог Величанства Фрање Јосифа I. — Живио!!! преко наше Високе земаљске Владе. На завршетку овог кратког описа свечаности још ми је па јавност изнијети, да је тај дан као прилог на звоно пало од народа око 115 фор. Општина имљанска нзјављује побожним дародавцима најтоплију благодарност, а свештенство ће поред благодарности приноситп у храму и топле молнтве за здравље п дуг живот њихов. Још ми је на јавност изнијети захвалу од стране народа и општпне имљанске, којом се најтоплије благодари учитељу г. М. Мунижаби г. Н. Лужајићу на њиховом труду, који учннише овом прилнком. Да Бог да нам се таки хиљадили. Живили! У Травнику , на св. Сииридона 12. децембра 1892. год. Д. Г. Адамовић, свештеник.