Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 584

Б.-Х .ИСТОЧНИК

Св. 12

гте вашу увијек тачно вршили, дужиостила на вријеме одговаралп и све то вашим примјерним владањем засвједочавали. У раду при свештеничким сједницама, као и при управи тога протопрезвитерата радили сте на задовољство овз вам претпостав.љене духовне власти. Вашим настојашем и ревним заузимањем, подигнута су у славу Божпју два храма у ваптему нодручју т. ј. онај у Српској Мравици као и овај у Лепемици, — те смо се за све то нашли побуђени поред народног признања и видл>иво одлнковати 9 Ра Питањ8 о старјешинству између свештенства монашког и свјетовног реда. Свештениц«, који су сада, као цркв. нар. заступници на окупу у Карловцима, потакли су питање старјешинства између свештенства монашког и свјетовног реда, те су на основу међусобног договора одлучили, да у име свјетовног свештенства цијеле српскоправославне митрополије карловачке, поднесу Његовој Светости преузв. г. патријарху Георгију, односно светом Архпјерејском Синоду представку с понизном молбом, да Његова Светост и св. Архијерејски Синод предузму и праведно ријеше питање старјешивства између свештенства монашког и свјетовног реда. Да је то питаље заиста потребно регулисати п ријешити, о томе нема и не моисе бити сумње, — јер трвења и распре између свештенства једног и другога реда баш у питању, старјешинства избијају на површину врло често, па је са свпм умјесно и потребно, да се то питаље о старјешинству на најкомпетентнијем мјесту праведно ријеши и једном за свагда регулише. Ми смо до душе тога увјерења, да би наши свештеници обојега реда — били они цркв. нарзаступници или не — имали у ово судбоносно доба и важнијих свештеничких питања за нретресање и рјешавање, но што је питање о старјешинству, -—• али нијесмо противни што се и ово питање потакло, јер држимо, да је потакнуто једино у интересу мира и поретка нрквеног.

вас, и с Нашим Архијерејским благословом дозволити вам, да можете носити „црвени иојас. и То одликовање, нека вас, као млада свештеника, побуђује и на даљи примјеран и користан свештеиичкм рад, нека вам да сиагу, да увијек тако радите, како би вашим радом могли засвједочити ово, што вам се сад, у знак признав.а, даје; а и иа даље препоручивати се милости и благоволењу онога, коме сте као свештено лице увијек одговорни" и т. д.

Ми овом ирнликом у расправу самог питања нећемо улазити, јер нити хоћемо, нити и можемо прејудиковати ријешењу св. Архијерејског Синода, који ће имати то питање да расправи п ријеши. За сада доносимо саму представку, која гласи : Ваша Светаости, Свети Архијерејски Синоде\ Служећи светом олтару Божијем и подносећи све терете узвишене, али и тешке службе пастирске, свјетовно свештенство митрополије карловачке осјећа свој положај још тежим и то ради тога, што види, да је оно у цркви својој запоетављено, пред олтаром на коме служи понижено, — њему је претпостављено и ниже и више монашко свештенство. Разлога оправданог томе потискивању свјетовног свештенства није могуће нигдје и ни у чем наћи. Једном тајном свештенства прнмљени смо ми сви у службу црквену, једну смо благодат сваки на свом степену добили, једнак би нам дакле бар морао бити и положај у цркви. Осим тога, свјетовно свештенство не заостаје ни у спремн за службу олтару; у томе је оно изравнано са вишим монашким свештенством, а нпже куд и камо надмашује својом спремом. ГГа ннје ни мањи значај свјетовног свештенства за црквену службу, спрам значаја монашког свештенства, шта више, свети Јован Златоусти у шестој књшш о евештенству предпоставља у том погледу значај службе свјетовног свештенства