Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

је о свему томе увјерен непобитним доказима. Бонги је д&ље оштро нападао све „скакавце", који из личних иобуда пз једне ускачу у другу странку, па не стидећи се тога иду к даље наглашавајући како то чине — као р< дољуби! „Срп. Гласнрш". Пропаст сзијета. Још прије но што се Фалб латио неиспуњивих прорпцања, бјеше у прошлпм стољећима врло много људи, који су се прорицаљима занимали. Ови већином фратри бијаху, и у опште миого лукавији од Фалба, 1ер прорицаху за онда, када њих већ давно више не буде било ; те тиме — по себи се разумије да стекоше пред сувременицима својима себи уважење и умакоше од непријатности преваре. Каква су прорицања та — која се већином тичу пропасти свијета, — лијепо се видн из примјера, који је овдје споменут и који се датира од прије сто година, и по коме је сада пети дан преврату свијета. Аретино Леонардо у оно вријеме наиме предсказао је, да ће главна пропаст свијета отлочети 13. новембра 1892. године, а трајаће пу" них 15 дана. По славпом том фратру требало је море 13-ог почети расти и ширити се према обалама, која би ироцедура морала трајати само један дан, пошто већ 14-ог потпуно нарасло море требало је сву суву земљу грозно полити. ГГослпје поливања тога, предсказивао је, да ћ,е рибе 15 ог изгинути, по свој прилици тога ради, да се људи, који н опако већ морају пропасти, лише уживања рибњег паприкаша. Другог дана, 16., морале би све морске жпвотиње погинути, без сумње с тога, што је морска вода мутном постала, и да не преживе дуго рибе у ријекама. И ако је по фратру земља већ поливена а и рибе темељно уништене, на чудан начпн на људе се смиловао, јер тек за 17. предсказивао је пад свију птица. Сутрадан, 18., у изглед ставл^а, да ће се куће срупшти, но људпма како тога дана тако и 19. дана даје мира, пошто ће онда сти* јене одваљнвати се. За 20. догађај већ грознијим представља, јер је у програму оишти земљотрес. Ово пак — како се види де- није опасно, пошто ће по фратру бријегови и планине не тада, но 21. попадати, чиме је програм прилично продужен, а и луксуз прави. На људство долази ред истом тек на 22-ог, када ће сви до једног онпјсмити, по свој прилици због силног чуда.

Да би за очи какво весеље било, то прориче, да ће 23. мјесец пасти, што тек није обичан призор. А пошто то за мало траје, придодаје да ће се сви гробови отворити, из којих ће мртви устати и демонстративну бакљаду држатн. Кад се и то зби, тада ће људи, који још непрестано живе али су већ занијемили, пспавати се,да 24. виде падање звијезда, јер ће све звијезде на земљу попадати. Тим је пак крај забави њиховој, пошто ће 25. и господа и госпође не мање и госпођице помријети, у том увјерењу, да су најчудноватији свјетски призор — као што је нреврат свијета — вјерно по програму доживљели. А пошто по том већ много не преостаје, 26. ће и небо пастп, а земља изгорити, што ће само један дан трајати, јерће 27. анђели у пленпаради изруковати, у будплник засвирати и от^ почеће страшни суд. По мађарском посрбио „Н. Д." Милош Пилић, свештеник. Освештање темељног црквеног камена у Грбавцииа. Дана 26. октобра 1892. године постављен је и освјештан темељнн камен цркви у Грбавцима (у протопрезвитерату градишком; код које свечаности, оеим надзиратеља Симе Бјелајца, бпли су и ови пароеи: Турјачки, Драгељски и Милошева брда; а народа је било у нриличном броју, но било би још више као што је то бивало, по неки пута, у оваким приликама, чемујебио узрок врло рђаво вријеме. Утемељнн камен постављена је споменица која гласи: „Во имја Отца и Сина и свјатаго Духа. Амин! Овдје у селу Грбавцима, на мјесту гдје је прије била стзра црква, која је уз буну 1875. године од Турака запаљена. и порушена, данае на Митровдан двадесет шестога октобра, године од рођења Христа Спаситеља, тисућу ! осам стотине деведе сет друге, по милоети Божијој и благослову Дабро-босанског Митрополита Господина г Борђа Николајевића, а за владања Њ. В. цаиа и краља Фрање Јосифа 1.,'ја Симо Бјелајац, парох надзиратељ Босанеко-градишког протопрезвитерата, у присуству неколико свештеника и доета ' народа, положи темељнп камен овоме еветоле храму, у славу светих апостола Петра и Павла. У селу Грбавцима, 26 октобра 1892. год. и т. д." На овој споменици потнисани су свештеници који ту бпјаху присутни, а и црквени одборници. С. Б