Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12 Б.-Х. ИС Поздрав црквеним иастирима Има у години неколико дана, када су Ауд'1 вољни и спремни, да забораве све своје ово-свјетске бриге, и свраћајући свој поглед и своју пажњу на јеванђелске догађаје, сјећају се и свога вишега позива за вјеннп жпвот, сјећају се, да има Бога на небу, да на земљи ме!ђу нама невидимо присуствује увијек Хрпстос, да има правде, да има добродјетељп. ,У гао пеколико дапа, ме(ју које стада и дан Рождесшва Христовог, иовраИају се п долазе• к нама, иастирима г^рквеним, овц •; нагие расијане ио врлетаима п долинама овога сапјеша. Оне шада на нас гледају и тираже у нашим ријечима, молишвама и дјелима Хрисша: ,, гд'к ХрЈстоск рлждл= етса ?" И откуда Кемо ми узети такове даре духовне, да би се тим тренутком скјетлости у нашој тами могли користити, и да би религиознп утицај тог дана могли иовећавати тако, да Христова наука постепено прожма цно живот нашега другатва н иарода ? Но прије, него ма ко н успије отворити уста, да одговорп, он чује са свију страна: о каквом, за Вога узвигаењу религиозног живота може н бптн рпјеч ирије, него што се поираве услови пашега стап.а; прпје него што будемо обезбјеђепи са пздржаљем, и прпје него што будемо заштићени и ослобсфепп;од свјетске зависности и т. д. Шта да" речемо на те прнговоре ? Доиустимо, да су тп прпговори умјесни; допустимо, да су спо.внн услови свештеничког стања збнља неугодни, но онет, зар се морамо чак и срестава за пспуњавање наше дужностн н наше заклетве, одрицати — срестава, која су нам дозвољена у свако вријеме и при

ГОЧИИК Стр. 555 па даи Рождества Христовог. сваким условима нашега стања и државног положаја ? Та срества састоје се у просвјетљењу и облагоро^ењу нагаих сопствених срца оним истинама божанственог откровења, које истине, макар у неколико годишњих дана, уздижу дух свега народа над овим свијетом и његовом злобом. Ако ми мало боље завиримо у истине, које нам се откривају догађајима Ро^ења Христовог, то ћемо у њима наћи са свим јасно означена основна и битна правила свештено-пастирског живота и рада, тако, да дан Ро^ења Христовог, који је и велики и свети за све Хришћане, има специјални значај за свештеничку свијест, и то због тога, што је Исус Христос пастиреначалник и добри пастир, који је дошао у свијет, да би спасао, што је изгубљено п просвијетио оне, којн се налазе у тами и сјени смртној. „ Ошкрило се је ново таајинсшво ", говори св. Глигорије Богослов, „ ошкрила се је нова шајна, а шо је човјекољуоива Вожија ттажња и брига о ономе, који је иао због неиослугиности. Због њега је рођење и Дјева, због њега су јасле и Вишлејем". Па какве ми нстине за црквене пастире налазимо у тој иовој тајни, у јаслама и Витлејему ? Ми овдје видимо дивно сједињење небеске славе и земаљског сиромаштва; видимо пештеру, но назријевамо и анђеле, који пјевају; видимо пред нама јасле, а над нама звијезду, као небеског путево^у. Па не говори ли то н о томе, да служитељ Божији не треба да се сувише печалн и жалости због свога сиромаштва зомаљског, друштвеног и пмовног? 8ар витлејемска слика не утјешава скромне раднике, сеоске свештенике, који