Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 42

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

Говор у гимназ. зградп, н Лоштовани зборе! Мили ученици наши ! Славећи спомен данашњег свеца српског, првопријестолног владпке и просвјетитеља народа нашег, св. Саве, двије су нам главне цијељи у овој свечаности : прво, да га прославнмо као свеца и угодпика бозкијег; а друго, да разгледамо у његоиом животу, зашто га наиме славимо? Зашто се посветио? те да наук из тога за себе црппмо. Прослависмо га у цркви, у храму славе божје , као свеца и угодника Божијег,- препоручнвши се његовим ев. молитвама, да нам измолп милости у Бога; а ево за тпм дођосмо у школу, у овај храм .чудрости, да као свечари св. Саве осветпмо водицу, окропимо ее њом, а заложимо се еветосавском панаијом, те да се за часак позабавимо животом његовпм, и да наук за себе изведемо из богоугодног живота његовог. * „ Пута, који води у живот, наставник и учитељ био си ти св. Саво!", пјевамо у данашњем тропару. Па шта нас води у живот ? Између толикнх врлина, које су краснле живот св. Саве, ја ћу овом нрнликом да истакнем ове најглавније три његове врлине: пооожнос Шј ридолубље и рад. Побожнсст је врлина, која човјека веже с Богом, њом угађа Богу, као Творцу, Спаеитељу и руководиоцу своме. Чиета побожностје полуга за ноштен рад и непритворно родољубље. Правом побожношку уетројио је св. Сава јерархију и ујединпо је цркву у српском народу, удесио је нрема духу српског народа службу и обреде у цркви; уређивао књиге, подизао цркве и школе, у духу чисто хрпшћанском; тријебио је јереси: Он бијаше г иравило вјсри". Родољубље. је врлина н знак чисте душе човјечје, да желп народу свом унапређења и подигнућа, а без своје користи, а за тојеиужно н самопрегорјевање, самоодрече }Бе. Св. Сава је оставио круну царску п сјајну палату, па отпшао у пустигБу, да цркви и школи више послужи. Св. Сава био је дакле и Ћ обран крошости и . 1'ад је — ал поштен рад, обиљежје побожна п родољубива човјека. Рад је Бог заповједио још првом човјеку, рад је дакле Богу мио, а лијеност Богу мрска и народу опасна.

сб . Саву 1893. у Сарајеву. Рад приноси човјеку здравља и имања, дакле благостање. Узор је нама за рад, она мајушна пчелица, која најљепшу сласт сабира, па зато и гори њеног рада плод, восак, на жртвенику божпјем у цркви. Св. Савајебио збиља узор рада, јер је попут пчелице облијетао исток и света мјеста, сабирао свете утвари за цркву и књиге списивао за народ наш, којима се ми и данас наслађавамо. Но у раду треба да знамо и приштедити од зараде и заслуге и привреде, да очувамо што смо од старнјех нашијех наслиједили, те да повјерени нам „талант" умножимо! И томе нас је учио св. Сава, та он бијаше и „ воздержанија учитељ и , Побожни зборе и драги ученици! Кад славимо спомен таквога св. Саве, завјетујмо се сад сваки у души својој, да ћемо гајити у срцу свом од сад све у већој мјерп чшжу и праву тшбожносш, искрено родољубл,е : а све више радити право и тоштено ! Тако ћемо се тек одазвати жељи српског свеца нашег Саве, п достојно га прослављати. Сваки нека ради по гласу чисше сивјесши своје, на оном мјесту, у оном задатку, камо га је промисао божји поставио, да узможе лијепа одговора дати судији праведноме ! Па радите и ви дјецо, ваше школскс послове, тачно, савјесно, покорно, па ћете тек тако постићи цијељ своју, а угодити старјешинама вашим, који се толико брпну о вама. Па брину се о вама, не само ове старјешине, који се с вама из дан у дан баве, но брину се и веће, па и оне највеће старјешине наше. Ето вам живе свједоџбе тога старања њиховога о вама, тијех горостаснијех зграда п богатих намјештаја њиховнх, а све ради ваше ђачке угодности. Зато клпкните из благодарног срца свог: да живи Њ. Беличанство, наш премилостиви цар и краљ и господар Франц Јосиф I.! Да живи преузвншени г. министар пл. Калај! Да живи висока влада овијех земаља! Да живе и сви благодушни добротвори школа и просвјете наше, и ваши наставници! Говорио: Гаврил Бољарик, евешт. и катихетн.