Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 И 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 55

У шумици крај извора Подижу се мали дворп, У њима је с'једи старац, Кога љута боља мори .... И уздише и иариче Удес груби проклињући — Наједаред он се стиша, Јер насташе боли љућп. „Свештениче, мудра главо! Мене тужног љуто боли, Видим, да ћу умријети, Да ми душа гори воли. . . . Одавна се и спремала, Ал тек сад је часак дош'о Да прозборим: „Збогом св'јете!" А он мени: „Збогом пош'о!""' „„Мили старче! У нашему кратком жићу Свакојаких буде чуда; Има дапа, у којима Много пати душа худа . . . И у тијем дановима Човјек пун је гријехова — Зато иочуј старче драги ТТ Г та нам кажу ова слова: Сарајево , 30. јануара 1893.

Ој, човјече! Када дође смртнп часак, Да ти душа хита горе Ме|>' аиђеле вшпњег Бога, ЈТред пресвете божје дворе: Грјехова се својих сјети, Па их кажи п покај се, За проштење твојих грјеха Мол' се Богу и — надај се! И падај се! . . . Творац неба Мплостив је — простиће тп; Анђел божји у тајностп Душу ће ти однијети; А тијело у земљпци Нека труне . . . ; кад пструне Нрах ће бити; — зато кај се, Да те зеј^ља не прокуне!"" Свуд тпшина . . . ни од куда Да се чује гласа жива . . . У жељеном тихом санку И у миру све почива . . . А старац се с душом бори, Издишући тихо збори: „Боже прости! Збогом свјете! . . . " Суза кану — он изда'ну. Мих. Милановић.

Кршћење (Народна Повила се свјата гора зелена, Амин, амин, свјата гора зелена; То ј' не била свјата гора зелена, Амин, амин, свјата гора зелена, Већ то била свјата црква Софија 1 ) Ј ) Нп једног храма у свом нравослављу, мени се чшш, нема, а да је тако омилован од нашега народа као штоје „свјата црква Софија". И Хилендар се у овамошњем народу спомнње и Високи Дечани п Пећска Патријаршија п остали наши намасгири ц ведељедне куће божпје. ама

Хриетово. пјесма.) Амин, амии, свјата црква Софија, У њој поју шестокрили анђели, Амин, амии шестокрили анђели. МеТју њима свјата Дјева Марија, Амин, амин и т. д. 2 ) дивна црква Софија, а „зарад нашпх гријехова" данаш]Ба Аја-Софија, има у његовнм представама н идејама препмућства над свпма осталим и у том погледу. 2 ) Иепрестано се свака ноловина појединог сти*.а уз азшн, аадин, као неки нрицјев цонавља.