Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 62

који, украгаени врлпнама — као што бјегае ггокојни Димитрије, — заслужују, да се она за њих и пошље смрти њихове Богу моли. Нека ми буде дозвољено овом прили ком изјавити у име својих другова најтоплију благодарност високоиреч. госп. II. Петрановићу, ректору богословије, високопреч. г. г. Милошевићу и Алагићу, благород. г. г. Калемберу и Бугарском, који своју искрену љубав према својим ученицима и овом приликом као свагда очпгледно показаше тпме, што се и за умрлога свог бившег ученика са приљежнијем молитвама обраћају ка Оцу небескоме, као што то и до сада они чинише у таковијем случајевима. Ремво , 3./1. 1898. Ненад. Најновији српски добротвор. У камералним Моравцима умро је честпти Србин Јосип Пикшић, који је на крајњем часу овјековјечио пме своје, оставивши српској црквп у Моравцима 1000. фор. школи 1000. фор. а за стппендије за српско-православну дјецу 10.000. фор. Слава теби честита старино наша и вјечита успомен у народу српском! „С." Против ДИФтерије. Читалац једпог пештанског листа ппше писмо уредништву, у којему прича, да су његова дјеца по неколико мјесеци боловала од разних болести у врату и до прпје једне годпне унотријебљени лијековп помогли су само пријелазно. „Најзад добијем паметан савјет — пише исти даље — и тај је овако гласио; Навикните вагау дјецу без обзира е да ли болују у врату илп не, три пута на дан на то, да изјутра кад се умивају, у подне нослије ручка и нарочито прије спавања добро изгурличу врат обичном сланом водом. За то ваља употријебити малу чашу за воде. У овој водп треба растопити соли за два врха од ножа и гурлијање овом растоппном имало је у моје дјеце ту пошљедпцу, да дјеца од десет мјесеци амо не осјећају ни труни бола у врату. С тога препоручујем евјема родитељима нека тако поступају, а хтио би да и позвани лијечници кажу своје мнијење о томе домаћем лијеку. Можда ће на тај прост начин бити могуће, да се стане на пут томе страшном злотвору дјечијем". Јавна захвалност. Од стране потписане ерпско-православне црквене општине у Скендер Вакуфу, изриче се свпјем јавна захвалност благочестивим Христијанима и добрим Србима, који

Св. 1 и 2

приложише дарове православној цркви на Вранијем Брду. А на нме: 1. Стојаи Цајетшкт.Ц (Арнаут) из Бањалуке, приложн једну икону ев. Николаја, лијепо израђену у врпједности 10. фор. 2. Ристо Трифкови% из Бањалуке, приложи једну велику завјесу на св. двери, од врло лијепе материје начињену у вриједности 10. фор. 3. \жјелонм Б ајиЛ, тежак из села Рађића, парохијаннн свештеника Симе Кнежевића, приложи једна дрвена врата за двери олтарске, у вриједности 12. фор. 4. Миле СпасојевиЛ , трговац из Котор Вароша, приложи једну врло лијепу кадионицу од жутога метала, у врпједности 12. фор. Из сједннце црквене опгатине држане у Скендер Вакуфу 16. децембра 1892. Број 72. Предсједник Васо Ј. Кукољ Препорука Потписани учтпво оглагаује свему српско-православном народу у Босни и Херцеговини, а нарочито пречасноме православноме свештенству и срп.-правосл. цркв. одборима: да сам учио у Руспји (код Петрограда и Москве) живопис (слнкање) икона по начину црквено-православном. Те се^смјело препоручујем на по се пречасноме свегатенству, српеко-православним, црквено-школскнм општинским одборима, и молим их да ми почаст учине са наруџбинама, т. ј. ако би коме потребна била икона, или би било потребно у којој цркви моловати иконостас, да то мени благовремено пријаве. За мој рад и вјештину сликања јамче као добре препоруке и свједоџбе некнх свегатеника и појединих Христијана, које ћу приказати на захтјевање. Падајући се да ће ми срп. правосл. парод ; а особито пречасно свегатенство, и црквени одбори као своме домородцу ио потреби одазвати се, и мени помоћи својим наруџбинама. Ј' Сарајеву. Јануара 1893. С поштовањем Ристо Ј. Чајкановић, иконописац. Други међународни старо католички конгрес у Луцерну (Швајцарској). Старокатолици, протпвници новотарија у рпмској цркви, који сачињавају посебну заједницу хришћанску, у тежњи да очувају чистоту вјере на основу св. писма и

Е.-Х. ИСТОЧНИК