Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 106 97. Противан сам сваком васпитању, које не иознаје релпгију и које неиријатељски устаје ирема конфесији! То не би бида никаква добит, не би то био никагсав напредак, био би то корак натраг ка варварству. Све оне велике добити за које смо захвални хришћаиству бпле би изгубљене. Школа не треба да развија само душевне способиости, већ да и ћуд, срце, осјећаје, карактер, загријева и оплемешује; нарочито народна школа треба да буди религиозан живот, да сије сјеме вјере у срцу дјечијем, и да их јача у свакој врлини. Као што отац и мајка руководе кућевуим васпитањем, тако треба држава и црква заједнички да увапрјеђују јавно васпитање народа. Блунчли. 98. Философи се могу варати, али оку бесмртног посматрача неће умаћи то, да наравствена свијест народа у дјелу и истини свуда има корјен свој у редигији. II историја сама потвр^ује, како су све моралне идеје ировобитно вјером у свијет дошле, никад пак гапекулацијом, која је можда идеје ове у пово-вним околиостима образовала, али иикад самостално ироизвела. Још не бијаше до сад никад те философске књиге која би то утицају своме и са кораном а још мање са библијом упоредити могла. Консш Франц. 99. Религија треба да сачињава општу основу сваког васпитања. 1 } оберш Пел. 100. Не знам зашто лијепи морал наших књига хоће да припишу напретку философије. Та овај морал, који је узет из Евангелија, био је храшћански, прије него што је постао филосовски. Ж Ж. Гусо.

Св. 3

101. Вјера је срце у организму народа. Престане лп то срце куцати, наступа трулеж и квареж. Цицерон. 102. Боље бн бидо и не имати Бога, него ли таково мишљење о њему, какво је његова имена недостојно; оно би прво било безвијерје а ово друго опадање. Ђакон. 103. Сви обичаји и церемоније без љубави еванђелске нису ништа друго но сујевијерије. Досишеј. 104. Исусје највиши стуб међу свима стубовима, што показује човјеку одкуда је никао и к чему треба да тежи. — Ти си главни камен — вели за Исуса — у темељу човјечанства, и да се твоје име избрише у овоме свијету — свијет би се потресао до темеља. Између Тебе и и Бога неће бити вишо разлике. Ирави побједиоче смрти! почни владати царством Твојим, гдје ће док је вијека, ићи за тобом твоји вјерни, оним путем царским што си га Ти прокрчио. (Тако говори велики рационадиста — Ренан). 105. Двије узвишене силе, религија и философија теже к људском напретку, ну с том разликом: што у области религије ирироду таква мудрост руководи, која не вара. Стго1. 106. Хришћанство ће остати увијек прва морална сила у новијем друштву. Код несталности скоро свију људских прилика —- тражи дух човјеков ослонца у ономе, што људски преврат порупшти не може, — у нечем непромјенљивом. Религија је мисао, која се повраћа своме поријеклу; она је душа, која своја крила на све стране шири. . . Најдивнији производи нове вјештине, имају да захвале за свој опстанак њеном утицају. Кв1топШ,

Б.-Х. ИСТОЧНИК