Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 108
Е.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 3
само као велику религијску болницу, у којој је људски род извидан и подигнут, па ће одмах изчезнути свн ситни приговори и безкорисне осваде безбоштва. Незнабожачки народи били су без сумње у моралном дјетињству с' обзиром на оно, што су сада; поједине исте црте праведности, које су до нас дошле и којима се
код појединих старих народа дивимо, не руше те истине и ништа не мијењају суштину саме ствари. Хришћансто нам је без сумње донијело нови сјај, т. ј. култ који се слаже са већ сазрелим народом религију, која је садашњем добу свијета и духу времена са свим природна. СкаГеаиђгГапЛ Сеп. Ли СћгГ$1. ће се.)
Манастир Озрен*).
0
О манастиру Озрену било је већ више пута говора у јавности. Његовијем бнћем занимали су се разии писци 1 ); али међу свијем публикацијама о томе манастиру, као да су најзначајнија два описа двојице старинара наше земаљске управе, који су између осталога узели на себе и ту похналну дужност, да проуче, опишу и учевном свијету прикажу поједине споменике наше св. матере цркве у овијем земљама. У тој тежњи исте двојице писаца, угледала су до сад свијета два њихова струковњачка, научно изведена чланка о томе манастиру, и то: кратак, векипом опис архитектонског правца од г. игумана Т, Витановића, у „Гласнику земаљског му') Нрема моме знаљу, објелодањени еу до сад о ман. Озрену слиједећи чланци: а.) Опис у „Јавору" од 1880. бр. 7.; б.) Кратка цртица госп. Ил. Руварца у II. „Годишњици Чупићеве задужбине"; в.^) х 1ланак бившег мостарског учитеља, пок. Јове Шестановића, у једном путопису у „Сарајевеком Листу" за год. 1884.; г.) Оппс у „Босанској Вили" од год. 1887.; д.) Опис г. Ђ. II. у „Источнику" за год. 1890.; ђ.) Два описа службенијех наших старинара, које у самоме овом чланку приводим; е.) Расправа ученог архим. Ил. Руварца „О натписима у озренској цркви и живописцу попу Страхињи", у „Гласнику зем. музеја" за год. 1892, стр. 293.—301. — Но можда о томе имаде чланака и ио другијем листовима, али ја за њих незнам, па их не могу овђе ни споменути.
... „Озрен цркву на сред Босне славне".. . (Народна пјесма). зеја" за год. 1889. књ. II. стр. 32.—38. и још краћа цртица госп. Ђорђа Стратимировића у истом „Гласнику" од 1892. стр. 68.—70., којом се у неколико допуњава и исправља онај опис. На премда би у томе послу били у првом реду позвани наши већ нозиати српски иисци од те струке, то ипак, како ми се чини, — није јоште са те стране покушано, да се ова старина свеетрано проучи, па систематским и потпуним описом претстави нашем читајућем свијету. С тога још и данас морамо бити задовољни и с оним, што је о ман. Озрену у појединијем досадашњим, већином кратким и једностраним описима на јавност изнешено. Пошто држим, да цијењеним читаоцима „Босанско-Херцеговачког Источника" можда у неколико и нијесу познате све досадашње радње о ман. Озрену; пошто је опет с друге стране будно оно наше живб интересовање о срнско-православним старинама у овој земљи; пошто је надаље очевидна потреба (како ће се
*) Овај чланак састављен је ирошле године и отпремл»ен уредништву 6. децембра; но послије изласка расправе ученог архимандрита И, Руварца о озренскцм натпис#ма 7 узет је натраг и попуњен ? односно исправл.ен подацима исте расправе,