Босанско-Херцеговачки Источник

Ов 3 Б.-Х. ИСТ касније виђети), да се специјална српска књижевност обазре на оне описе споменуте г. г. старинара, који пружају лијеп материјал у погледу сазнаша појединих момената прошлог бића истог св. храма; пошто је најпослије потреба, да се онај појединачки поразбацани материјал сабере у једну систематску цјелину; — то сам ево рад, да у прегледном облику сведем у једно све оно, што ми је о томе манастиру из дотичнијех описа познато, да исправим неке погрјеппсе и попуним неке празнине, и да тако изиесем пред цијењене читаоце овога листа све оно, што се (оставивпш друге објаве) према споменутијем чланцима г. г. старинара, за тим према цртици у чланку ученог г. Руварца, и опису г. Г Б. II. (у Источншсу) 0 томе манастиру до данас знаде. 1. Манастир Озрен лежи у красном предјелу сјеверне Восне, у некадањој Усорској бановини, а у убавој шумовитој горској котлини, што ју чине поједине косе планине Озрена, од које као да је и манастир своје име добио. То је мјесто у грачаничком котару, у близини жељезп. пруге Добој-Симинхан, уда.л.еио за 5 км. к југу од станице у Петровом селу. (Из Витан. и Стратим. описа). Најбољи је и најлакши прилаз манастиру са стране од Петрова села; али ко је љубитељ горске романтике, и коме је наручно да пође манастиру путем од вароши Маглаја на Восни, тај би морао превалити доста теготан јахачки пут од 1 сати; но и тај би му труд био ипак богато награђен краснијем планинским положајима и изгледима. Но међу најдивније положаје у околини тога манастира, долази врхунац планине Озрена, на коме је висоравањ од 4 јутра земље,

)ЧНИК Стр. 109 и красан пзвор, који народ зове ,, краљичина вода и , а сниже тога висоравша големи је камен (стијена) од 40 м. у простору, који се назива „ озренски каман" Ј ). Тај је врхунац у правцу међу манастиром и Маглајем, далеко од првога 1 Ј / 2 сат, а од другога 5 Ј / 2 сати. Са овога виса дивотан је далеки поглед на све стране, на оне силне планине, брда, долине и равнице, а особито на тузланску околину са краснијем брежуљцима и раштрканијем селима. (Источннк 1890. стр. 70.) 2. Овај је манастир крло стара грађевина; но врнјеме његова постанка не да се тачно установити, пошто ни па самој цркви, а ни у другијем споменицима нема о тој ствари никакова податка, па се због тога и разилазе мишљења споменуте двојице старинара у погледу питања, кад је основана и саграђена иста црква. У „Гласнику земаљског музеја" од године 1889. наводи се на стр. 35. да је исти храм саградио године 15 6 7. а ) поп Јаков Марић, али одмах даље побија писац сам себе, кад дозвољава, да је тај *) О ономе опису у Исгочнику спомиње се, како ггисац није доспио, да прикупи евентуалне народне приче и предаје о „краљачиној води " и „ озренском камену". И 8аиста је потребно, да се иожали, што та околкост није на јавност изнегпена, јер ће дотичне народне приче — које јамачно посаоје — садржавати у себи врло ванимљивих и можда важних момената из озренске прошлости. Нарочито је у томе погледу значајно постанак „ краљичине воде " у манастирској близини, који Факт чисто да указује на то ; како је прошлост манастира Озрена заиста уско скопчана са владајућим лицима. С тога би по истини много вриједило, кад би се испитало, и утврдило: загпто се онај извор зове „краљичина вода", по којој је крал»ици добио своје име, и шта све народ иначе о томе извору памти и знаде. Ја сам у овоме погледу поодавна покуцао на врата једног свог познаника и пријатеља у ономе крају, али до сад не добих никакова одговора. С тога би врло добро било, да сама управа манастира Озрена потанко и исцрпно ислита исту ствар, и објелодани је путем „Источника", чиме би и самом манастиру, и срп. књижевности била указана велика услуга. 2 ) Погрјешно је ондје узета година натписа као 306 (7075.=1б97.), што свједочи исправак госп. Ђ. Стратимировића (стр. 69 примј. 2.) ђе се утврђује, да је у нашпису год. 306 (7205=1697.). %