Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Стр. 69

„Од чисша срца љубише добро један другога (Г. Петр. г.л. 1. ст. 22^ * * * Сад у ове дане када је настушто празник славног Христовог воскресенија из гроба, добро је и одвећ корисно размишљати о чудној и велхнсој милости Божијој, која се просула и разиространила на сав род човјеиански. Браћо! Госиод Исус Хрнстос, нашСиасител. толико нас је заволио п замиловао, да је и сам себе из .вубавн према нала предао се на жртву оадп нашега спасења. Запитајмо се: гдје је такав слнчан примјер, да бн ко год ради спасења другијех претрпио страшне муке п најл.ућу смрт? Заиста нема примјера да се је тако што т,огод11ло, и не пише у псто ријама рода људскога! У Исусу Христу показала се је таква љубав Божја п])ема роду .вудском, коју мн неможомо постићи нн схватити. Ако нам ко добро чини, онда ми без сумње трудимо се биги захвалнн, и то је наш дуг. Чим се може изразнтп благодарност Избавитол.у од вјечне муке, који је дао ради нас себе цијелога? — Љубав.ву спрам блпжњих нашнјех. „ Заповијвд дајсм ва.и нову рекао је Госиод, да љубитс јсдан другога: као што вас ја завољех тако да сси ви волите ме(ју собом^. Па даклен браћо, кад је нас гако заволио Бог, онда смо и ми

дужни Један другога л.убити и вољети. Ајсо ко рекнс да воли Вога, а на брата свога мрзи, лажчина је. (I. Јов. гл. 4. ст. 20.) Даклен ми смо дужии љубити свакога, не осуђивати никога, лраштати свакоме, па да и нама Господ оиросги, и помагатн свакоме, коме, како н чнме можемо. Пожуримо се п потрудимо се утјешити жалостне, одјенути голотрбе, нахранити гладне, напојнти жедне; не чекајмо док они нама до|;у, него похитајмо и сами потражнти их тако усрднс, као кад тражимо земаљска блага; убришимо сузе пдачнима, иа ће и нас утјешити Господ, те ћемо онт,а нраво п исгинито светковати пресвијетли Христов празннк, — онда ће се нама опо моћи примнјеиитн добро обећање Божије: блажени милостивк, јер $е ти шмилованч бити. И занста благо мидостивијем, јер њихову блаженству неће бнти краја. Гријеншп с.мо, иостали смо слабп, постимо мало, мало се п молимо, те једина и иајпоузданпја нада спасења остаје нам добра дјела. Похитајмо дагелен у помоћ невољној брмћи нашој, па ћемо обрадовати воскресиутог Спаснтеља нашега, који примјен.ује и прниа к себп самоме свако доброчинсто, које учипнмо ближњима, кроз које ћемо се удостојити вјечне на небу радосги, с којом се не могу споредптп никакве наше земаљске радости — као тама ноћна спрам пресвијетле сунчане свјетлостп.

ч:

Ј,а ли Хрисгпјанство иодлелш оиштем закоиу развића?

ако подгежи, г го у каквим одпошајпма (Настпи.чк.) Божанствене нстине, пролазећи кроз живи процес огранпченог човјечпјег сазнан.а. које завпсп од промјењивпх

5

\слова прострапства и времена, који су самп, наравно, подчпњенн измјенама извјесне врсте, дужне су ирнматн из-