Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 116

сад не знађаху, да слово 0 са крстићем, вначн 90, дајући још озбиљну поуку „младим Ботшг.ацима и Херцеговцнма", да у будуће добро пазе на ту особииу слова (т. Но славни је историчар овога иута, премда је учинио срп. историјској науци лијепу услугу, показао уједно и своју слабу страну, која чисто као да граничи на неку врсту злобне саможивости, пошто је, знајући већ од год. 1884. (како сам вели на стр. 297 и 299. за ону особину дотле не опажену, пустио толике године онај велики број нојединих истраживалаца срп. старина, да лутају у томе питању у тами, и чине погрјешке, како би их онда учени историчар ухватио у клопки и онаковијем начипом омаловажио и исмијао, а себи прибавио нове паучарске ловорике! Но ја морам отфе примјетити, да је оно тврђење учен. госп. Руварца изведено на лошем темељу, пошто је опај снимак озренског натписа, или правије његов слободан прецрт руком, доста непоуздан. Тамо се налази слово 0 с осамљеним крстићем с приједа доље, а не слово са крстићем с приједа у средини или натраг доље, а госп. Страт. доказао је касније, да у натпису није 0, већ (>, па је још на стр. 69. своје расправе, а у примј. 2. навео: да се испод оног броја године налазе иницијале I X (Исус Христос), који су уревани доље између слова 3 и (). према чему би онда у натпису била слика: 3(>е. Кад се к томе дода још и та околност, да у ономе снимку пред словом 3 такођер нема знака за хиљаде онда је јасно, да је било нужно, да се прије оне тврдње другијем путем потражи и нађе права истина у погледу онога знака у љетоброју.

У препису онога натписа, што је добротом уредништва овога листа добављен од садашњег игумана озренског, госп. Гедеона Марића (његово писмо од 6. феб. о. г.) претставља онај број године слиједећу слику: у којој се, слично опажању госп. Страт. налазе под словима 3 и @ два засебна одмакнута крстића чиме као да би се побило нагађање гостт. Страт. у погледу иницијала Т \", а потврдило митнљење госп. Руварца да је тамо уз слово 0 збиља онај знак (други крстић, или %■), дочим је онај први крстић знак за хиљаду пред словом 3. — Но тијем саопштењем госп. игумана Марића уједно је потпомогнута и она моја поставка у погледу непоузданости онога снимка у „Гласнику", али није сасвим јасно доказано, да је она ј 0 збиља знак за 90, а не за 200, јер ено онај крстић не стоји тамо ђе би требало, па да слово О значи 90. Но било у погледу тога слова С како му драго, ја ипак пе могу одмах да повјерујем, да је дјзло попа Јакова извршено год. 7095.-1587., како показује учен. госп. Руварац. То просто на просто не доввољава сама та чињеница, што је у томе времену манастир Озрен био у пуној својој снази, са многобројним братством, коме на челу бијаше подузетни игуман Јоаким, — јер онда заиста није било никакове потребе, да се манастир утјече онаковој дарежљивости попа Јакова, ками да би сталешки понос онијех калуђера могао поднијети и допустити, да се код њих живијех онако слави и велича поп Јаков над улазом у главну цркву, — опијех калуђера, којигод. 1609 не допустише попу Страхињи, живописцу овога манастира (како тврди госп. Рув.), да уврсти своје име у ономе великом