Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 147

неуздржљивости, не жали ли за слободним свјетским жпвотом и његовим задовољствима, и т. д.? Ослаби надзор, ако је строг, умањи рад, ако је велик, пружи слободу дјеловаљу ума, воље и срца. Посматрање и примједбе старчеве и твоје личне довести ће до закључка, у колико је искушеник способан и да ли има наде да ће бити прави инок, и је ли нужно даље искушење. Много гријеше настојатељи, који пострпжу искушенике прије, него су увјерили се о њиховој склоности. Мање је опасно продужити искушење, него хитити са пострижељем без довољнога освједочења о доброти његовој. Ако ко из друге обитељи дође с намјером да се пресели у повјерену теби обитељ: то питај, да ли с вољом иастојатељевом тражи он премјештење или својевољно. Рећи: „по вољи, или шта више на захтјев настојатеља",—- значи, не баш најбоље мислити о оном«, који тражи премјештење. Овај узрок обично се прикрива или особитом тобоже љубављу према твојој обитељи, у коју жели ступити, или жељом да поправи порушено здравље у блажијој клими. Шта да се ради? Љубав према братству, милосрдна и дуготрпљива, приморава те да га примнш у надн_ да ће се Божијом помоћи поправити, али л>убав према иапретку обитељи мора изазвати строго искушење. Но ако дође инок, који је био већ у многим обптељима и нигдје се није могао згријати, нити стална мјеста иаћи, тога се чувај. Шта траже такови људи, који прелазе из једне обитељи у другу? Траже боље и обилније трапезе, већих свјетских угодности и слаба надзора; они сами изобличавају своју самовољу и користол,убље, које не трпп нужде и оскудице, и насладе, које се ограничавају једноуђењем. Сажаљевајмо такове и молимо се за њих

Богу, да пробуди у њима свијест и чувство кајања, и да их учврсти у једној обитељи до краја њихова живота. Ако би који брат тражио дозволу^ да ради поклонства походи разне обитељи, не пази на побуде, ма како да су важне; већ освједочи се, да ли је ревнитељ побожности чврст у духовнгш силама и да ли је постојан у објетима иночкога живота? По опажању искусних стараца, миоги поклоници враћају се са штетним утисцима и с губитком наравственога чувства. Настој, да се окану предузећа, ако га нијесу у стању испунити, и да врше објете у обитељи својој, гдје ће његове молитве св. угодницима Божијима бити псто тако примљене, као и на мјесту њихових нетрулих останака. Обитавајућп под кровом свуда присутиога и свезнајућега Бога, угодници Божији виде нас и чују и у нашим кућама исто тако, као и на мјестима, гдје почивају њихове св. мошти. Ако који зажели да посјети своје родитеље или сроднике, настој око њега, да напусти своје жеље с тога, што се оне не слажу са светињом објета. Ко су сродници инока, ко је оставио своју кућу за то, да живи само у дому Божијем, и који се одрекао свега, што је у свијету, да иде по стопама Христовим? Неко каза Господу Исусу, кад је учио варод: се Л1ЛТИ тко/л и кратга твоа кн'к стоатт*, ип1 ,8 ш,е гиаголлти тск-к (Мат. 12. 47.). Па пгта је на то рекао Роспод? Кто естк Л1а'ти Л10/Х; н кто с8тк крдтГА л | оа ; н простер г к ско!« нд оучсннкн сво/А, речс: сј ,иЈти то/Л и кратГА Л10/Л. Иже ко аш,е сотворит г к кб/ио оца л 1 оег0џ , иже естк иа шкес^к, тои крл'тчк л1он, и сестра и Л1а 'ти (л1и) естк (Мат. 12. 48, 49, 50.). Шта говори Господ онима, пг који желе да иду за њим? 11ице кто грд=