Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 148

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

детт* ко лш -к, и не козненлкндитт* оца скоего, и л1ат (рк, и жен8, А чјд г к, и кратмо, и с«стр г к, еш,е Ж( и д8ш8 скок>, не л!ожет г к лкм! ккгги оучЈникТЈ. (ЈЈук. 14. 26.). Говорећи ово, Госиод, без сумње, није уииштио заповијед: Чти оцл скоего и лиггерк. Ми морамо л.убити своје родитеље алп тако, да би се ова љубав покоравала љубави према Богу. Можемо према родитељима и сродницима, не излазећи из обитељи, изражавати своју љубав материјалном помоћи, ако смо у праву, да с њом располажемо, и молитвама за њихово здравље и спасење, молећи за њих од Господа добра небесиа н земаљска. Лични састанак може донијети само чувствену утјеху, а сјећање у молитвама и прошењима, донијеће утјеху духовну. Што је зпачајније и превасходније ? Ако настаие у збору оскуди ца у добровољним прилозима за обитељ, пази и не шаљи иноке младе и неискусне. Настојатељи незнају, каквим су искушењима и каквим саблазпима окружешг. Као још слаби у силама духовним и нестални у нзврншпању објета својих, преваре се у свијету и подају се неуздржању. Каквој вјерности у збору и поштењу у сабирању милодара могу се надати пасто јатељи ? Р1 каквом уважењу од добровољних приложиика могу се надати такови скупљачи? 0, како много губе онда сви они пред јавним мњењем! Бол>о је подпосити пужду, него навлачити на себе и на друге пребацнвање и осуђивање. Размишљај, на што нас поглавпто призива благодат Божија, узводећп нас на више степеие, — да се брипемо за спасење душа нпже браће наше и да им помогнемо, да устроје у себи духовпе обитељи. Нема сумње, да се треба старати и о спољашњем благостању оби-

тељи и љепоти храмова. Добро уређеиа обитељ обраћа на себе особиту пажњу усрдних посјетнлаца и у побожном срцу не може а да не побудп благодариа чувства према оном премудром и преблагом Створитељу, без благослова 1Бегова, помоћи п покровитељства, не гради се ни обична кућа (Пс. 126. 1.). Лнјепо украшепи храм утјеха је за опе, који љубе л>епоту храма Божијег и побу^ује код њих побожност. Но више треба старати се о томе, да се у спољашњим обитељима подижу и граде обитељи духовне за стан Божији! Није ли утјешније, није ли поучније видјети побожност и смјерност, видјети гдје иду не по тијелу, већ по духу ? Подижи обитељ, украшавај храм; али више подижи обитељи духовне и украшавај их врлинама! Поред многих духовних подвпга имаћеш и много туге. Не говориш о унутрашњој тузи, коју ми сви осјећамо мање више због гријеха, који у нама живи и ради. Већ ћу ти споменути о тузи спољашњој, коју нам шаље промисао Божији, или да се утврдимо у вјери и побожностп. Ти ћеш наићи на тугу, што долази од самовоље да се жнви онако како он хоће и од тврдоглавости, јер не трпи впше власти над собом; освједочнћеш се, како твоје благе жеље, усрдиост п ревност врло слабо помажу; чућеш осуђење иа твоје владање, псовку, клевету; опазићеш с друге стране у обитељп недостатке, нужду, назадак, које надомјестити и задовољити нећеш имати средстава: све то нека те не растужи и нека ти пе притискује душу твоју! Али има миого што-шта утјешна п у тузи, која нас мори. Растужују ли пас властити гријеси паши ? Ми тужимо, али тугом кајања, и приносимо срце скрушеио