Босанско-Херцеговачки Источник

Стр, 190

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 4 и 5

Колико се види ово друштво, а особито друштвени одбор прегао је, да друштво што боље унаприједи у сваком погледу, и на сваком кораку показује одушевљења и енергије за рад, јер се поред уемене захвалнице и писменим захвалницама захваљује. Ових дана друштво се у други стан преселило, који ће у сваком погледу друштву одговарати, јер досадањи одвећ је био премален за друштвене потребе. Као што је и главна друштвена скупштина о. г. ријешила: да се од добровољнијех прилога даде друготвена застава правити, то је — као што чујсмо — одбор друштвени исту већ наручио код прве бечке куће преко фирме П. Хаџи Ристо и друг у Бечу. Застава ће бити богато извезена у вриједности 420 фор. М. Ј. ОсвеЂење звона у селу и парохији Врелу (протопрезвитерат бихаћки). Дана 6. марта о. г. освјештао је по добивеном благослову Његовог Високопреосвештенства господина Ђорђа Николајевића у поменутом Врелу ново звоно црквено надзиратељ Коста Ковачевић, парох бихачки са мјесним парохом М. 0. Богуновићем и Ст. Ковачевићем парохом дољанским. Дан освећењу биоје одређен треће недјеље часног поста; но пошто је дозвола тек у понедјељак (по трећој недјељи) стигла, то је надзиратељ протопрезвитерата одредио дан за освећење звона на 6. марта. Недјељним даном одредити се није могло из узрока тога, што надзиратеља ниједан од свештеника оближњнм није могао замјенити у слузкби т. ј. да мјесто њега служи Божју службу у Бихаћу; јер сваки свештеник у својој парохији мора да служи св. литургију, особито кад уз пост народ силни сваке недјеље светој исповједи и причешћу марљиво долази. И ако је на овај дан падао снијег и такова мећава била као око светог Нпколе, ипак је звоно по уставу освјештано, а и народа је било доста, премда би га било и много више да вријеме не бјеше хрђаво; јер од понедјељка до суботе као дана за свечаност сав околни народ дознао бјеше, јер ваљани свештеник са својијем одборницима брзо народу јавише. По свршетку св. литургије изговорио надвиратељ народу лијеп говор поучивши га од прилике о том: — шта је црква и како је треба боље иохађати у ведјељне и празничне дане, о

значењу звона, о посту, о неким манама данашњег народа нашег, о слози и т. д. Село Врело лежи сјеверно од Бихаћа до 8 сата даљине — (коњаничког хода) у Цазинском котару — у једној долини. Ту има један јаки извор — врело, а код истог је и црква а одма и мјесног пароха властита кућа, а около исте до 10 кућа. Ваљда од овог извора — врела добило и ово село име — Врело. Овдје је народ и прије буне цркву имао, али у вријеме устанка изгорила је као и многе друге. Године 1879. подигао је народ на истом мјесту малу дрвену црквицу и уза њу дрвени торањ — звоник на ком су исправили и једно мало али врло лијепог гласа звоно тако, да сад са овим новим много већим врло се добро са гласовнма слажу. Народ је јако весео био кад су звона зазвонила, а то се види из тога —- што сами између себе говоре и хвале се: „нема их оваковије да љепше звоне у цијелој Босни". — Народ скупљени по свршетку службе дуго је ввонио да се што више наслади лијепог и сложног гласа звона. Црквени одбор приправио је ручак у кући мјесног пароха, и скоро сав одбор са осталим свештеницима био је на окупу за ручком; а то за то што су хтјели да се споразумију пред надзиратељем гдје ће бити ново мјесто за цркву, коју намјеравају зидати. Но ни овдје се одбор несложи, и ако им је надзиратељ одређивао и говорио гдје бп најбоље и најправедније било по остала околна села. Од прилике неће се ни сложити већ кад би наша духовна власт одредила свога замјеника, који би им по правди Бога истинога одредио гдје се има црква да сагради. Сами веле: ми нећемо моћи ништа учинити, јер један хоће овдје други ондје а трећи тамо и т. д. Народ је јако заузимљив за цркву а то се види из сакупљеног и дарованог новца кога има до 4000 форината, и веле да се исти новац налази у Унион-банци у Сарајеву. За звоно што су дали то су од прошле године сакупили и за готов новац звоно купили. Дај Боже да се дижу храмови у славу свевишњега Творца а на спасење душа православног српског народа. Забиљежио поп Стеван. Чивут прешао у православље. Први дан васкрса о. г. прешао је у Суботици у православну вјеру Јеврејин Емануило Саточи. Пошто Јеврејиц