Босанско-Херцеговачки Источник

рСв. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 191

није никако крштен, те он није нокрштен, него је крштен са свим онако, као што се моло дијете крсти. Кум му }е др. Пера Радић, и новокрштени добио је име Милан, а презиме Грчић. Чин крштења изврпшо је млади вал>ани парох г. Светозар Димитријевић. ,,Г." Зидање учитељске школе и вјежбаонице у Сомбору. Из поузданог извора дознајемо, да ће натријарх Георгије Бранковић о свом трошку сазидати на мјес^у садашље учитељске школе у Сомбору ново велико школско здање, у коме ће се смјестита мушка четириразредна учитељска школа, са вјежбаоницом својом и свпма другим потребнпм просторијама а по околностима н основна мушка школа сомборска, тако, да се у просторијама црквено општинског велнког дома, гдје је сад мушка школа сомборска емјештена, привремено могу смјестити 4 разреда основати се имајуће учитељске школе. „Ш. Л". Четиристогодишњица ободске црквенословенске штампарије. У овој 1893. години навршује се 400 година од кад је прва црквенословенска књига штампана на Ободу у Дрној Горн; те се је саставио нарочити одбо]) на Цетињу, под заштитом књаза Нпколе I. ради тога да се што сјајније проелави успомена таковог културног догађаја. Тај одбор издао је већ и нарочити „Нроглас", којим се на свјетлост доноеи такова велеплсменита одлука и установљује се мјесец јули, као најподобније за прославу, уз придржање, да се доцније одреди дан и изда дотпчни програм за светковнну. Стогодишњица српско-православне карловачке богословије. Првог фебруара 1893. године навршпло се 100 година, како је отворена богословија у Срем. Карловцпма под управом митрополита Стратимировића. За спомен тога дана бнло је благодарење н у саборној црквИ и први парастое нокојним наставницима у овом богословском заводу. У цркви је чинодјејствовао и сам патрнј чрх Ђорђе Бранковић. — Из читуље умрлих види се, да су као наставници ове богословије дјеловали: 2 патрпјарха, 2 архнепископа, 16 владика, 8 архпмандрита, 1 прота и 2 свјетовњака. — За успомену на знаменити дан 1, фебруара 1794. када је богословнја отворена дао је патријарх у своме двору свечан објед, на коме су били еви професорп богословије и мјесно свештенствво, Том пршшком је и

то уречено, да бп се ваљало постарати, да се велезаслуасном митрополиту Стратимировићу, који је богословију засновао, и осталим просвјетним добротворпма карловачким, подигне достојан споменик. У ту цијељ је патријарх Таорђе Бранковић даровао 1000 фор. За прославу стогодишњице богословије и гимназије створио се посебан одбор, и у овом листу донешен је одборов нроглас на српски народ. Лијепа задужбина. Српски добротвор Стеван витез ЧеровиИ у Требињу (Херцеговина) умро је 15 маја 1892 године, и тек се сада његова опорука (тестаменат) дознаје, којом је оставпо преко 50.000 фор. на добротворне сврхе. Тако српско-православној требињсквј општини завјештао је кућу за женску школу у врнједности ! 40.000 фор. црквн св. Благовјештења у Подгљивљу 3.000 фор. Цамији у Требињу 1000 фор. за сиротињу 1000 фор. и т. д. П окојппк је и за мшвота свога чинио многа добра и лијене задужбине, и тиме је заслунсио да се уврсти у ред првих добротвора и родољуба српских. Покој му српској души н вјечна му слава овога и онога свијета ! Српска читаоница У Њу-Јорку. Српска колонија у Њу-Јорку, установила је сриску читаоницу п молн сва уредништва политичких листова као и књпжевни часописа, да јој шаљу бесплатно своје листове, часописе, пошто за сада не располаже довољннм матернјалним средствима да би се могла претплатити. Надамо се да ће се уредништва ерпских лисгова и чаеонпса одазвати жељи наше Њујоршке колоније. Новине треба слати на атрес : бетап КеасИд Кот. СћегИГ 8ћ - е N1'. 34 Ке\ууогк. Коп1' Атегјка. Добровољни прилози о св. савској бес]еди Г0Д 1893. у Травнику. Потнисани, у име цијела одбора изјављују срдачну и најтоплију захвалност свој господи приложницима, који нам при ликом св. Савске бесједе ч држане у корист српско-православне школе" прилоге послаше; чија имена еа приложним свотама и на јавност пзносимо. Приложише : по 5 фор: Душан Ристић из Трста, Фрањо Славић равнатељ надбпскупског сјеменишта у Травнику, Шкуљевић и Аничић 1.3 Три јеста, Јован Чавић Н. Сад, Петар Николић Загреб, Мићо Авдаловић Сарајево; по 4 фор: Јован Манојловић пресједник окружног