Босанско-Херцеговачки Источник

Сгр. 270

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

ТеоФан Варница, парох Блашки, протопрезвитерата Бањалучког.

-ј* Стеван ПоповиЈ^ парох Стрмнички у протопреввитерату Власеничком.

Овај слузкитељ Божијег олтара, послије дужег боловаља од ирсне болести преселио сс у вјечност 30 маја о. г. а сјутра дан у 3 сата послије подне опојан је по обреду православне цркве од пречасног протојереја В. Ковачевића, уз пртшомоћ свештеника бошковићког Цвије Поповића и свештеника бистричког Јована Новаковића. При свршетку опијела држао је прпсутним парохијанима пречаснп прото В. Ковачевпћ говор о животу и раду покојниковом. Покојник је сарањен код блашке цркве уз саучешће многобројних његових парохијана. Свештеник Теофан Варница рођен је 16. јануара 1833. године у селу Блашку од оца Гаврила свештеника и матере Цвијете. Рукоположен је за ђакона 26. октобра а за свештенпка 8. новембра 1854. године у бившој старој цркви у Ребровцу од епископа Антима рођеног Србнна Босанца, сина свештеника Захарија јефимера сарајевског. Теофан Варница није учно никаквих високих школа, али је био у својој свештеничкој служби врло реван и практичан, а својим парохијанима погодан и ваљан, што доказује и то: да се ннкад ни један ктиторин није имао зашто на њега нотужитп. Осим тога бно је добар Србин и гостопрнм према свакомс. Како богаташ тако и најсиромашнпји пред његовим очима једнаки су били, и свакоме је помагао, који је од њега помоћи затраживио. Иза себе оставио је двије кћери, једног брата и посиика Петра Варницу, којм је свршио богословнју у Рељеву и као свештеник бно је доднјељен за помоћника. Бог да му душу прости и вјечна му иамјат!

Након седмомјесечног тешког боловања од сушице, примивши тајну св. причешћа, преминуо је овај служитељ Божијег олтара и преселио се у вјечност 18. априла о. г., а сјутра дан тијело покојниково опојано је у старој манастирској цркви Ловници од четворице свештеника, и сахрањено је у опште гробље стрмничко у 5 сати послије подне, у присуству многобројног народа селског. При опијелу држао је говор свештеник Никола Поповпћ, у ком је описао живот и врлине покојникове каодуховног пастира словесног стада. Покојник је рођен у Стрмници 15. децембра 1826. Рукоположен је за ђакона н свештеника 8. и 9. марта 1863. у цркви Ловнпци од епископа Висариона. Иза себе покојник је оставио своју браћу и супругу у врло сиромашном стању. Овај свештеник био је реван служитељ и добри пастир свога духовног стада. Бог да му душу ирости и вјсчна му памјат!

Јован Грби+ј, парох Рујнички у протопрезвитерату Бихаћком Послије кратког боловања преселио се у вјечност 30. априла о. г. а сјутра дан 1. маја опојан је од пет свештеника и сахрањен је у присуству великог броја народа. Покојник је рођен у Рујници 24. јуна 1837. а рукоположен је за ђакона и свештеника 20. и 25. децембра 1862. у Сарајеву од митрополита Игњатија. Иза себе оставио је у спромашном стању супругу и дџоје мушке дјеце. Своје је парохијане ревно служио, и због тога стекао је љубави код своје пастве. Вјечна му иамјат и Бог да му душу прости.

Натјечај. Ове 1893. године отвориће се у словом четпри стотпне (фор.) годшпње у К.4,учу српско-иравославнавјероисиовједна сразмјерннм оброцима мјесенно иримати; основна школа. гЈа ону школу тражп се а ув ово стан и огрјев са довољиим учите.љ, којн ће поред цлате од 400 фор. вртом.