Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Стр. 269

анај, Д а У онои времену у Сарајеву за вријеме мога јефимеровања, више пута била ми је што се казке „глава у торби". Више пута кад сам у дркву рано у јутру долазио, пролазио сам крај мртвих Христијана, па шта више и о вратима црквеним налазио објешених, и ја сам их скидао и у цркви опојавао, а потом до гроба спроводио и сахрањивао. Једном на Баскрс у ноћи године 1845. одслужио сам литургију, а ни једне православне душе није било у цркви, осим клисаре неког Миљушића, јер нијесу смјели доћи збом тога, што је било оглашено да ће те ноћи сви Срби бити изсјечени. Ја се нијесам страшио ничега, него сам у цркву долазио, у њој служио и народу у свако доба и зван и невван у куће долазио, тјешећи Христијане и свршавао им молитве и све остале црквене обреде". Овај служитељ и ако није био какав свијетски учењак, нити високи достојанственик црквени нити бучни родол.уб, — и ако није учио богословију, али је својим примјерним животом, својим хригаћ''.нским врлинама и срдачном вјером учио и руководио повјерену му паству као прави свештеник. Био је вјешти поанавалац црквеног правила, и најтачније изврхпивао га је у цркви у служби Божијој и црквеним обредима. Његов је религиозни и моралније живот наликбио поточићу који тече долином, а с обје стране натапа њиве и ливаде. Његова побожност, његово строго свештеничко и хришћанско живљење у правом смислу тих ријечи треба да послужи другим млађим свештеницима на углед. Он је са својим народом у најцрњим данима ропства, дијелио и добро и зло. Он је непорочно, поштено и вјерно послужио Богу и своме народу, чувајући сваку христијанску душу од гријеха и препоручујући добродјетељи. Он је пуних 70 година као служитељ Божијег олтара и као истински пријатељ свога народа благосиљао своју паству и у цркви и дому и на сваком мјесту. Он је у сваку кућу у свако доба долазио и на први се позив тачно одазивао. ЈБегов је живот у оним ирошлим временима у Сарајеву био у више прилика у опас ности, но он није никад пренебрсгавао свештеничку дужност. Њега није ништа застраживало у трудној свештеничкој служби, и није ни за часак остављао часну трапезу и свети храм. него је сваке јутрење, литургије, вечерње са иравом вјером

и срдачном побожношћу молио се небесном Оцу да милостиво погледа православни српски народ — на његову паству, коју је и срцем и душом љубио, и био јој истински пријатељ у сваком погледу. Он није носио оружја, —- његово је оружје био крст; он није састрашавао силом п пријетњом, него су његова сила биле пастирске ријечи, добар начин и примјер. Лијепо нам црта старе српско-православне свештенике, један достојанственик црквени овим ријечима: „Смрт прибира једног по једног од наших старих свештеника; они одлазе Богу на иетину, а њихов живот и рад остаје нама млађима као неки извор, из ког треба да црпимо за се поуку: „ како треба поиовати у сржком народу , и како се треба са својим парохијанима обходити, — нарочито ово питање, код нас свештеника млађег нараштаја очевидно оскудјева, што код старих наших попа најсјајнија црта бијаше, п у правом смислу бијаху народни свештеници". Његова паства без разлике стања и сталежа с поноеом спомињу упокојеног старца про тојереја, а за што и не би, кад је он блистао међу њима са красотом оних својстава, која величају славу доброг и побожног служитеља Божијег олтара и православног духовног пастира. Он је био кротак и тих као апостол, и право рекавши био је својој пастви: „ јакожс доилица грјејушчаја своја чада и . Молитве његове, које је он као служитељ Божијег олтара, тако дуго приносио и у цркви и у домовима међу Христијанима: — да Бог њему и његовој пастви дарује миран, непорочан и христијански конац услишане су, јер је он мирно и непостидно скончао и упокоио се, пребивајући до пошљедњег издиханија честним прсд Госиодем. II по томе је истинито слово Божије које вели: Т Блажени умирајушчи о Господјс а . Овај служитељ отишавши душом у небесне обитељи а остављајући своје земне остатке рецимо му: Вејчна ти иамјат вјерни олужитељу Христове цркве. Вјечна ти иамјат добри свештениче, који си служио и Богу и народу свом душом и срцем. Вјечна ти иамјат и вјечни покој у царству славе.