Босанско-Херцеговачки Источник

С *р. 2?4

су боље плаћени. Па тако ннје чудо што: „болан баје, куд му не пристаје!" Ко год опрезно посматра шта се све догађа код нас на селу у кући болесниковој, мора да га сажали кад види, како баба за бабом, врачара 8а врачаром ирелази нраг и односи хљеба, масти, брашна, соли, ракије, платна и т. д. све у име плаће за н>ен труд и љекарску тобоже помоћ. Куд ће болан, нашао се у алтернативи да плати или да му врачара ускрати помоћ, јер је она већ предходно знала приредити лијек у тврдој народној празновјери: „ ваља еатари и врачари дати што год затраже, јер иеЛе бити фајде од њихова иосла ". Па онда оне могу не само излијечити него и болести „ учинити". А кад озбиљно посматрамо н>их и њихове тајне чудотворне лијекове, видјећемо како су лаже, које ни из далека не познавају зала што руше хармонију, шкоде здрављу човјечијем и ниште организам његов. Лијечити тијело човјечије јест тешка и претешка вјештина, коју човјек мора годинама изучавати, и сав свој живот њој посветити, ако жели постати савршеним љекаром. А одкуда бабама такво знање?! — Нећемо их увриједити ако речемо „видјела жаба, гдје се коњ поткива, па и она дигла ногу". Ти бако лнјечиш једном травом многе и разне болести а заборављаш, да једаж исти опанак није за сваку ногу. Нијесу све болести па ни све нарави једнаке. Што једноме корнстн, другоме може да шкоди. Ја не кажем да нема и кућних добрих лијекова, 1 ) ал је свакако најбоље, особито код већих и опаснмјих болести, да се потражи љекар. Жма случајева, гдје је било нужно сјечење једног уда (ампутација) да се спасе цијело тијело, па се то пренебрегло не-

*) Народна медицина у Срба. Др. Владан ЋорЦсвиЛ, Новн Сад 1872.

корисним бајањем и болесник је морао умријети. Човјеку треба чиста ваздуха, јер тај подржава здравље 8 ) — а куд су пошле наше јадие баке кад ординирају болноме да удише којекакве смрадове?! Намјера је моја, да оирезнима учиним оне људе, који уиотребљавају т. з. симпатичне лијекове, бабске чаробне лијекове од злих душа, па да им кажем, да баба врачара не може ншсада бити оно гато је вјешт изучеп љекар. Лијепо је рекао наш многоуважени књижевник госп. др. Ж. ЈовановиЛ-Батут: „Ко вјерује у гатање, бајање и врачање, тај је неразуман, и тога ће та празновјера ма када скупо стати. Гатаре, бајалице и врачаре, су пуке лаже и незналице, и њих не треба пуштатн болесницима. Све што оие знају, зна сваки сељак" 3 ). На уштрб животу и ндравл.у човјечијем могу бити врачања жене мужу свом, да је боље воли, да не пије внна, ракије и другог опојног пића, да она буде у кући газда а муж „папуча" и т. д. Тако н. пр. даје жена мужу попити ситно стуцану главу змијину, вино или ракију у којој се киселио бакрен новац, што га имао под језиком мртвац, док је на одру до саране лежао, декокте разних трава, гљива и т. д. Какових страшиих пошљедица може имати овако глупо поу8давање у враџбине и чарања! Муж може да полуди, или да умре у највећим мукама, а жена, ако и не подиадне казни суда земаљскога, остаје несретница са нејаком дјецом, да проклиње најприје глупост своју, па онда прнје и комшинице које су је на то наговориле. Осим тога свака такова жена, тешко је сагријешила Богу, по ријечима светог 2 ) Нема здравља без чисша вазЂуха. За народ написао проФ. Ст. Милованов. („Књиге за иарод ", што вх издаје „Матица Српска" из задужбнне Петра Коњевића). 3 ) Бугсвица болести. („Књиге ва народ").