Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Стр. 295

ако имају таки родитељи дјеце малодобне, не смију ићи у калуђере 1 ). II. Завјера против државне власти. Сваки грађанин је обвезан. да љуби и брани своју домовину. да пошту^е државни устав и највишу власт у држави. Који ради против државнога опстангеа, који хоће на незаконит начин да окрњи или са свијем да обори државно уређеље. који иде против државне власти, или у монархичним државама ради о глави или против слободе и права својега владаоца, тај је учинио злочин завјере или злочин велике изда је. Римско право 2 ), одређпвало је, да се због такога поступгеа или покушаја казни завјереник смрћу; да му се са свијем утре траг заповиједало је, да му се одузме имање и дјеца да не могу ништа од нпкога наслпједити. — Данагаши закони одређују смрт пли тешку тамницу од 10—20 год., па п за сукривце и који су хотимично пропустпли да пријаве подузеће завјере или велике издаје. За накнаду пттете проузроковане злочинством велике издаје одговара кривац својијем иметком 8 ). Грчко грађанско законодавство означило је запјеру против државне власти и као разлог да се раскине брачна, веза. Већ у конституцијп царева Теодосија П. и Валентинијана III. од год. 449, има, о овоме спомена. А како се завјера против државне власти држала за пајтежи пријеступ 4 ). то је и разлог за раскид брака услијед овога лријеступа наведен у 117. новели цара Јустинпјана, између свију разлога на првом мјесту 6 ). — Кривици због злочина завјере подлежи муж или жена, осим случаја, кад је једно или друго намиелило да изврши зло дјело. још и онда, кад је знала жена за таку намјеру свога мужа или муж за намјеру своје жене или кога другога. па није спријечио. ако му је било могуће, или пријавио ту злу намјеру позваној власти. — Црква је признала завјеру против дрЈ ) Регламан за монахе од год. 1872., т. 4.—6. и сб. гражд. вак. д. I., стр. 178 ; д, II., стр. 242.; Неволина: Полное собр. гражд. зак. том III., § 119. (Кигтапу: спом. дј. стр. 528 ; види : С. В. Калашников: Сборник духовних и гражданских законов по дјелам брачним. . . . Харков 1891., стр. 98. под а и б.) 2 ) Бех ЈиКа тајебШдз — од Јулија Цезара или може бити од Августа. 8 ) Испор. казн. зак. о злоч. ч прест. за Босну и Херцеговину §§ 112. и 114.; казненога законика за крал>евину Србију §§ 83. ; 84., 85., 86., 87. и т. д. 4 ) То уаХетхбха.104 тЉпш ацарт/^атог/. 1 ) Испор. Валсам. тумач. 5. апост. правила у московским „Правилима" од год. 1876., и Итћтап спом. дјело страна 731.

жавне власти за разлог, који раскида брачну везу, због величине пријестаупа и тешке казни за тај пријесшуи 6 ). III. Кад ради о глави жена мужу или муж жени. По учељу св. писма и по опћек људском схваћању љубав и преданост мужа према своЈо} жени и жене према мужу своме, надмашује сваку другу љубав и преданост, па и ону према оцу и матери. Диљ брака освештава ову љубав, н ради тога оставља човјек и оца својега и матер своју 7 ). С једне стране светчња таке везе и заједнице са свом снагом своје вриједностћ одбија и искључује сваког, ко против ње војује и тежи да је обесвети, ослаби и раскине; а с друге стране свијеста о себи самоме налаже човјеку да чува свој жнвот; и поштујући туђи живот има право да зчхтпјева то исто од другога, а највитие од онога, који му ]е свечано обећао своју умну и тјелесну снагу. свој живот у допуну његовч живота. да. тако уједињенпм животом могу испунити задатак свога живота овдје на земљи. Кад је муж или жена толико већ покварена, да, не бојећи се ни Бога ни људи. иде за тијем, да лиши живота свога брачнога друга. како би с другијем слободно могла живити. онда чини таки злочин. који неможе довољно откајати у своме животу. Василије Велпкп у своме 8. правилу пазивље убијцом човјека. који се у срцби послужи сјекиром против своје жене. Још по старим грчко-римским законима вриједило је правило: „Ко има намјеру да убије, ако и не убије, него рани, убијца је; а ко није имао намјеру да убије, а убио је, није убијца; намјера се позна по оруђу, којпм је удар нанесен". По истијем законима убијца је кажњен био прогонством и потпуним губитком имања; или је био мачем посјечен, или пред дивљу звјерад бачен 8 ). Дакле већ оштроћа казни раскидала је брачну везу. А како се овакијем поступком мужа или жене прекида вјерност у браку горе него прељубом 9 ), тако 6 ) Номок. натп. XIII., гл. 4. ; Арменоп књига 4. 7 ) Прва књ. Мојс. гл. 1. ст. 24.; Мат. гл. 9., ст. 5. и 6.; Марко гл. 10. , ст. 7., 8. и 9.; прва Кор. гл. 6., ст. 16.; Еф. гл. 5., ст. 31. 8 ) Испор. Валсам. тумачење правила 91. трулскога сабора у моск. „Правилима". 9 ) Овај поступак мужа или жене и стоји у тијесној свези са прељубом, и по томе могао бн доћи у ред, у који и прељуба, но пошто ми рачунамо тамо само разлоге, које канони пзреком спомињу, то смо овај уврстили у т голцшџоцицке раз.тогв.