Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 296

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

је и црква примила то за разлог, да се раскине брак такијех супруга 1 ). Ваља имати на уму. да покушај од стране мужа или од стране жене, да лигаи живота свога друга у браку, може да буде наиада] или по пријеко на живот, или ностепено на здравље. За судију ваља да је све једно; јер јер је смрт I често пута мање зло, него кад човјек болујући дуго, копни; јер порушено здравље је по себи прекракен и онакажен живот; јер из пакости и лукавства смишљен и по плану удешен поступак много је опаснији, него нападај, који покрене у тренугку дивља мржња и необуздана страст. Но покушај мужа или жене, да укине живот или да поруши здравље своме другу, мора бити по својој природи опасан и путем истраге потпуно доказан. Тада тек може вриједити као разлог за раскид брачне везе. Опасно је на примјер: кад даје муж жени или жена мужу отрова или какву јаку смјешу са отровом ; кад наговара муж жену или жена мужа, да пође на какав посао, који је са опаснопгћу скопчан; или да иде онамо, гдје може уломити врат, или се утопити, или погинутп од убилачке руке, или од дрвета или зграде, која се нагла да пане, или да прелази преко слабо прекрнвене провалије; или кад види муж жену или жена мужа, да је у опасности живота, и не ће да му пружи помоћ ; или кад са оружјем или сјекирсм у руци насрне муж на жену или жена на мужа јавно или тајно у намјери да га убије. — Остало, што предузимље муж против жене или жена против мужа, и што не личи на средства и прилике, које смо горе напоменули, спада у злостављање, за које и старе и нове грађанске одредбе прописују посебну казан 2 ). А бапске чаролије и разни поступци, који потичу из празне вјере. а не сах ) Номок. натн. IX., гл. 25., и натп. ХШ., гл. 4.; Арменон. књ. 4.: Етитојлт; стр- 95. под. т. 3.: „'Еа^ бтсшаст,тотг еттфооЛеиОтј тгј У иоТјУ тоО 1§:ои ао^иуои 7] у^соахооаа отс аХХос тсраттоиа!. то:оитоу т:, беч сра чершчгј тоОто ес? хоу ао ^оуоу". -) Казненога законика за Босну и ХерцеговинЈ' § 418. овако одређује: „Ако супруг супруга злостави на начин ; у § 407. сиоменут, вал.а обчдвије страике позвати, и пошто се злоставл>ан>е испита, онога супруга, који је злоставлао, строго укорити, према околностима казнити затвором од једне недјел>е до три мјесеца, а у случају понављања има се тај затвор пооштрити. При свем том стоји злостављеноме супругу па вољу замолити, да се казна ублажи пак и онрости, на што се судац има увијек довољио обазријети". (Испор. казн. зак. за цар. аустр. § 419.) — Свакако мора још оштрија казна бити, ако муж трудну жену тако злостави, да услијед тога мртво дијете роди или недонесено иобацп. (Исдор. кадд. здк- за краљ. Србију §§ 170., 178. ц 179/)

стоје се из напитака, који руше здравље, немају никакве вриједности за раскид брака. — По одношају мужа према жени и жене према мужу све једно је, испао или не испао покушај за руком, јер кад већ убије или отрује муж жену или жена мужа, не може бити више говора о I њиховом одношају и о томе; како и на коме основу треба да буде раскинут брак, кад га је см.рш прекратила 3 ). Исто тако једнако се рачуна, покушао супруг сам да лиши живота свога друга, или преко другога; или, ако је знао за туђу злу ншјеру, и могао је, да јој стане на пут, а није стао. Код истраге не допушта се присега крпвоме супругу и његовијем помоћницима или сукривцима у томе злочину, јер ко је био у стању учинити или покушати тако дјело, тај је у стању и да се криво закуне, кад још помисли на оштру казан, која га чека. И данашњи грађански законици изречно споиињу овај злочин као узрок, услпјед кога св брак раскида. Тако опћи аустријски грађански законик у § 115.; а грађ. законик за краљ. Ср° И ЈУ У § 94., т. 2. овијем ријечима: „Радење о глави своме супругу и дјејствовање свирјепим и убитачним средствима противу живота његовог, као и онда, ако је само знала једна страна о таковом злом умишљају или дјејствовању другога против живота супруга, и открила није". — За злочинство потребита је зла намјера говори казнени закон. А зла намјера не уипсује се у гријех само онда, ако се прије или за вријеме чина или пропуштаја баш замисли и закључи оно зло, које је скопчано са злочинством ; већ и онда, ако се из неке друге зле намјере нешто подузме илп пропусти, услијед чега обично произлази или ласно може произићи зло, које је отуда настало 4 ). У § 13. наставља: „Да буде злочинство, не треба да се чин заиста изврши. Злочннство је већ и сам иокушај зла дјела, чим злобник предузме оно дјело, које води до тога, да се њим заиста изврши што, те злочинство не пзврши или случајно, или што не може, или што му се деси нека туђа препрјека. У свим случајевнма дакле, гдје закои не наређује нарочитих изннмака, ваља сваку одредбу, која је опће издана за какво злочинство, употребити и за локушај злочпнства, те казнити покушај зла

3 ) Римљ. гл. 7., ст. 2. и 3. Казн. зак. за Босну и Херцеговину § 1.