Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 297

дјела употребљујуКи § 84. а 1 ) пстом оном казном, која је одређена за извршено злочиттстно 3 ). За извршено убијство (уморство) наређује закон, дасе казни смрћу нспосредно убијца и онај, који га за то наручп или који непосредно при усмрћењу сам руку стави или чином судјелује 8 ), За сукривце или дијонике говори: „Они. који сами непосредно при усмрћењу не ставе руке и не судјелују чином, него припомогну у чину другим којим даљим начином, што је у § 9. наведен, имаду се казнити за обично уморство тешком тамницом од пет до десет година; ако се пак уморство учини на рођацима узлазне и низлазне лозе, на супругу пекојега од судјелача , када су им познати ови одношаји, или ако се учини уморство из потаје, грабежно или наручено уморство, тада се има казнити тешком тамницом између десет и двадесет година 4 ). Казну пак за иокушај наш закон у § 213. овако прописује: „За обично уморство подузето али не извршено, казни се чинитељ и непосредни сукривци (§ 211.) тешком тамницом од нет до десет година, а даљи сукривци и дијоници (§ 212) од једне до пет година. Ако се пак покуша уморство грабежн"о, потајно, наручено, или уморство на рођацима у прошлом параграфу споменутима, па ако се код покушаја грабежног уморства, не може због разбојства с њиме спојена казнпти тежом тамницом, установљеној за разбојство у седамнајестој глави овога дијела, онда се пма казнити чипитељ п непосредни сукривцп тешком тамницом између десет и двадесет година, а при особито отежавајућии околностима, доживотном тешком тамницом, даљи сукривци пак и дијопици тешком тамнпцом између пет и десет година" 5 ). IV. Кад муж жену или жена мужа злонамјерно остави. Кад муж жену или жена мужа злопамјерно остави, значи, да еу на незаконпт, неоправдан и самовољан начин прекинули своју заједнпцу, А ) Т. ј. ако чин остаје у иокушају, онда се казан прописује по томе, колико је далеко од покушаја до готова чина. 2 ) Иснор. казн. зак. за царевину аустријску § 8.; за крал». Србију §§ 41., 42. и 44., у коме на крају стоји: „За које злочинство закон доиоси смрт, кад се изврши, за оно ће се свагда, кад остане само покушано, кривац казнити робијом или заточењем од десет до двадесет година". 3 ) Казн. зак. за Босну и Херцеговину § 211. ; исиор. казн, за краљ. Србију § 155., 156. и 157. 4 ) Казн. зак. за Босну и Херцеговину § 212.; исиор. казн. зак. за царевину аусгријску §§ 211. и 212.; за краљ. Србију казн. вак. гл. III. 5 ) Испор. казн. зак. за цар. аустр. § 138,

на коју су се пред Богом и људима обвезали; да су обесветили тајну брака, увриједили и понизили људско достојанство. — Правила црквена према своме главноме смјеру одређују казан и покајање страни, кој к се без узрока удаљила; и ако се пз некијех правила види, да је старински обичај силан био, по коме је мужу било допуштено, што је жени забрањено. Василије Велики у своме правилу 48. говори: „Која је од свога мужа остављена, по моме мнијењу, мора тако и остати" . . . ; а напријед у 9. правилу између осталога каже: „А човјек, који је остављен од своје жене, достојан је извињена, и она, која с њим живи, није крива". У 35. правилу св. Василије говори: „У погледу мужа, кога је жена оставнла, треба испитати узрок, због кога га је оставила; но ако се докаже, да се неоправдано удаљила, муж је заслужан опроштаја, а она казни; а опроштај ће му се дати тијем, гато ће остати у опћењу са црквом". — Картагински сабор одређује у своме 102. правилу ово: „Установљује се, да сходно евангелској и апостолској уредби, ни оиај, кога јс жена оставпла, ннтв она, коју је муж оставпо, не може се с другом особом састав,т>ати; него или нека тако и остану, или нека се помпре међу собом; и ако презру ово, треба их принудити на покајање; и ради овога пптања потребито је замолити, да се изда царски закон". — Правило 87. трулскога сабора, позивајући се на „светога и божанственога Василија", признаје, да је достојан снисхођеља човјек, кога је жена без разлога оставпла, и тијем је близу, да му допусти други брак. Царски закон, т. ј. старо грчко-римско право, изреком је наредило, да се раскине брак жене, која је свога мужа злонамјерно оставила, п мужа, који је евоју жену злобно и за по све оставио 0 ). Ова грађанска одредба ушла је и у номо-каноне, т. ј. зборнике црквених закона и грађанскијех, који говоре о црквеним предметима 7 ). — И новије грађанско право држи оваки пријеступ за разлог, који прекида брачну везу. Тако§115. опћ. грађ. зак. за цар. аустријску између осталијех разлога наводи и овај овако: „Кад један супруг другога злобно остави, и, ако мјесто његова пребивања није познато, на јаван судски позив у току 6 ) Јустинијанова новела 117. и т. д.; види Милашево „Црквено право", стр. 597. 7 ) Иомок. натп. ХШ. и т. д., — Милаш: „Црквено право и , страна 597,