Босанско-Херцеговачки Источник

Огр. 298

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

годгше дана не дође" 1 ). Овај пријеступ постаје: 1. Кад остави жена мужа или муж жену и живи на страни у познатом или непознатом мјесту, и неће никако да се натраг врати. 2. Кад муж жену или жена мужа избаци са свијем из куће и кад код свију благих и отптрих покуптаја од стране власти, остане кривац код своје зле ћуди и намјере, те сам, или с ким у друпттву кињи, прекомјерно бије и непрестано отискује и најпослије отисне од себе свога друга, који није ничрм крив, и који је услијед тога приморан да иште укинуће брака. Истина, Василије Велики у правилу 9. говори за жену: „И ако је бијена била и није могла да издржи ударце, боље јој је било и да трпи, него да се дпјели"; али се не може укинути закон, који ^е с човјеком рођен, да, као што каже св. писмо, нико не омрзпе своје тијело, мего да га пита и грије. Као што се види из овога правпла, иа и из другијех 2 ), Василије Велики је попустпо тадањем обичају, по коме је жена имала много мању цијену од човјека. 3. Кад супруг неће с другим заједнички да жпви, него се у свакој прилици башкари, па му и свој саживљај, своју супрушку дужност посве ускраћује, што противрјечи учељу апостола Иавла, који говорп: Муж да чини жени дужну љубав, тиако и жена мужу. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена *, не забра■њујте се једно од другога, всћ ако у договору и за вријеме, да се постите и молите Богу. и оиет да се саетанете г ). * 4. Кад супруг неће да пође с другијем и да живи ондје, гдје је другоме служба одређена, или гдје га бољи успјех у његову занату

х ) Испор. §§ 94., 95 , 96. и 97. грађ. зак. за краљ. Србију. 2 ) Испор. Бас. Ве.г. правило 21. и тум. Зонарино 48 прав. Василија Великога. 3 ) Прва Коринћ. гл.7., ст. 3. и 6., — ЕтиТО }1,7} па стр. 95. говори: "Оте КшиО$ '1[.1 С ;о0ј ХркЗТОЈ У.0С1 6 'АтсботоХо; ПосОХо? о)|1?Х^аау тсерЕ ттј? лиагмЈ хоО Хајхоо, ббо [хбуо 1 / Хоуок^- а) тђу трч&ач. б) тују Гтс^оуоу еХхатаХеи|х.у тоО етерои ао^оХои". Т. ј. кад су Господ наш Исус Хрисгос и апостол Павао, говорили о раскиду, означили су само два разлога: а) блуд, и б) кад један супруг другога са свијем остави. (Мат. гл. 19.; 1. Кор. гл. 7).

очекује и боља прилика за породични опстанак и развитак 4 ). Пракса црквена, узимљући да је тијем поред осталога нарушена и вјерност у браку, т. ј. да таки муж или така жена живи негдЈе у суложништву 6 ), допушта супругу, који је остављен, да послије нет година, а у особитијем приликама 6 ) и поелије три године, ступи у нови брак. Саборна одлука о овоме цариградскога патријарха Манула II. Критопула од мјесеца јула 1250. гласи: Мужеви, који, ма из кога неоправданога разлога своје жене остављају и баве се гдје на другом мјесту, и не враћају се, заслужују, да се искључе. Ако се не зна гдје живе и атсо се по жељи њиховијех жена распитивало за љих и за иет година није им се могло ући у траг, да ли су у рату заробљенгар или су се иначе изгубили, онда жене нијесу законом спријечене, да у други брак ступе" 7 ). — А сабор, којн је држан у мјесецу мају 1611. под патријархом Неофитом II. ријешио је ово питање овако : „Божапственп закони забрањују жени, коју је муж злобно оставпо, да се опет уда прије седам или бар иет година. Ми пак саборно одређујемо, и то гледајући на необичне прилике времена, и на подјармљеност нашега народа, а највише на опасности, које пријете женпној души. — да се одселе жена, којој се муж за три године не мисли повратити, а она је у бризи за свој опстанак и у опасиости за своју дјецу, ако хоће може се раставити са својијем мужем и без за*) ЕтиХОјХГј, стр. 94. под 2. наводи, да и врло велика промјена у животу и положају супруга, или прелаз, или кмд ј« протјеран из једне зем т»е у другу, може бити разлогом, да се брак прекине: ттј; јлеХсатгје аХХо:мае(.05 тгјс; у.атаатааеозс тоб етерои т©7 аисилоул о"оу атсеХааеш? хл~. — Ово не одговара карахтеру брачне везе. Зар треба супругака љубав само дотле да траје, док је добро мужу или жени, иди док је жена у своме родноме мјесту и крају, или док је муж у некој великој части и достојанству ?! — У Русији постоји закон, да се брак Рускиња са странцима, са страним војницима или бившим заробљеницима, укине, ако ови оду у своју отаџбину и за 3 вије године не врате се к својим женама. Женама се допушта да се могу преудати. — (Т. X., ч. I., ст. 77., изд. 1887.) Ако је отчпгао муж по трговини и занату, те услијед тога, или услијед болести, није се могао за дуго вратити, не значи, да је злонамјарно оставио свога супрушкога друга. 5 ) Исиор. 87. правиго трулскога сабора и његово тумачење у моск. „Правилима", стр. 554. п т. д. в ) Па примјер биједа, у којој се налази жена, а може бити и нејака дјеца. 8сћа§тта: СогпрешЦшп Дев саиошвсћеп Еесћ^ев, стр. 76.) ') Тако је наредио и сабор, који је држан у Цариграду године 1554,