Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

пртеке другога узетп" 1 ). Код већине правоолав- | нијех парода вриједи данас уредба, да еуируг. | који је од свога друга остављен без његове кривице, чека шт година 2 ). ТТотпто ]е остављени сунруг преко својега светатеника поднио тужбу против својега друга. који га је злонамјерно оставио, својој претпостављеној духовној власти, а у некнм покрајинама непосредно грађанскоме суду 8 ), тада духовна власт по својој увиђавности изда Едикт у јавним црквеним, преиа потреби и у свјетскпм домаћттм, па и у страним листовттма у три пута, и зваттично позове суттруга, ко]и ]е свога брачнога друга оставио и у свијет отптпао, да се у року од неколико мјесеци, или писмено или главом истој власти пријави, под пријетн>ом, ако то не учттни, да ће се брачна парнпца и без љега по закону ријептиттт. — Ако се зна, гдје зкиви супруг, који је оставио својега друга, онда ннје потребно, да се јавно позива, већ се позове преко светптеника тога мјеста или преко грађанске власти; а ако се послије свију покуптаја од стране духовне и политичке власти, не ће да поврати, и одлучно изјави, да не )>е втппе да жпви у браку са ос.обом, коју је оставио, тада власт, увјеривпш се, да је ту зла намјера, и да томе пије криво лттце, које је остављено, прекида љттхову брачну везу. — ИТто се тиче туиситеља, т. ј. супруга, који је остављен, и који је због тога тужбу подшто, ваља добро пазити, да не чини превару у споразуму са својијем другом, да се њихов брак уништп, што бн било против закона и јавнога морала. И ако се мисли, да је тужптељ много допрттнио бјегству свога друга у браку, или је у тоие споразуман бпо с њпме, онда му не треба допустити, да се веже с другијем; а тако исто и супругу, који је оставио својега друга без ве-

*) ^Лшктап: 1)аз Ећегесћт. <1ег опеп!.. К1гсће, страна 751. (У нримједбама). 2 ) У Русији зак. гражд. изд. 1887., т. X., ч. I., ст. 58.; испор. устав. дух. конз. ст. 233. (С. В. Калашников: Сборник дух. и гражд. законов но дјелам брачним и о законотости рожденија, стр. 113., т. 83., и стр. 114. и 115., т. 84. — Код Грка гјо ЕТССТ0|ХУ] . . . стр. 94., такођер шш година: „Етс1 аср осшх^ тоо ехгроо х&ч сго^оушу, 36уатао 6 [лета лз^тгј ет гј Vа тсроелО-гј атЈшАотбтЈ 8^5 бг6тгро\| уацоу ..." - ч Србији послнје шри године, као што ћемо ниже нидјети. — Крмчпја кшига (гл, 48.) ' ааповиједа, да се раекине брлк сучруга, који је осгавио снога друга без разлога ; и не јпвља се тлети годинл. 3 ) Испор. дворске царске одлуко од 15. марта 1784.; од 23. августа 1819.; грађ. вак. аа цар. аустр. од 1. јуна 1811., и дв. одлука од 18. маја 1850., — у којима је и судеки цоступак у овоме предмету означеи.

Стр. 299 лике и пријеке потребе; јер би иначе нестало истине у жпвоту, нестало хришћанскога морала и правога васпитаља у народу. Ако би човјек послије дужег времеиа дошао из свијета, гдје је незнано живио, онда жена ваља да продужи с њиме брачни жпвот 4 ), ако се с допуштељем позване власти нттје већ преудала. — Ако ли је жена затруднила за ври]еме, док јој је муж бпо одсутан и негдје у свијету живио. онда би по повратку своме могао искати да се раскнне брак, али нема право послије тога, да ступи с другом у брак, јер је крив женину невјерству; а ни жена нема право, да се опет уда, јер је уЧинила прељубу. Дептавало се, да су људи остављали своје жене желећи, да им жене с кпме затрудне, па да онда могу тражити раскид својега брака. Дјецу, коју жена у блуду, у конкубпнату породи за вријеме, док јој је муж на страни и не јавља се, ваља, докле год брак није по закону раскинут, уписатгт као заклниту и закоттт мужа њихове матере као оца } јер треба само он пред судом да доказује да нијесу његова дјеца 5 ). § 96. грађ. законика за краљевипу Србију говори о овоме предмету овако: „Ако ли који супруг, без знаља и допуштеља власти, из отечества побјегне, и незнано куда тумари, или тнта више и дово.ђно буде узрока увјерити се, да је с намјером друга свога паневјерити, удаљио се, онда ће оставши супруг у првом случају по истеку четири године, а у другом послије три године од времена оног удаљеља, моћп дати духовној власти молбу поради разведења брака, који ће суд, почем отсуствујућег и преко новпна и преко земалзске власти потражи, и овај му се за ј едну годину дана не јави, нити предстане, баш да бп се мјесто љегова задржавања знало, к разведењу брака приступити, и оставшој страни, ако се докаже да је невнна, и супругу своме узрока к удаљењу његовом ие дала, дозвољење дати у други брак ступити; нити ће противна страна, ако би се послије тога појавила, овај 4 ) Римл,. гл. 7., ст. 2.: прва Кор. гл. 7., ст. 39. 5 ) Испор. наредбу о овоме срнског православног митропол. нрквеног савјета у Карловцима од 11. ден,ембра 1890., * која је шгамиана у „Српско.м Сиону" од год. 1891., бр. 10.. стр. 145. — Исго тако ријешење овога питања у „Хришћанском Веснику" од године 1889., мјес. јуни, св. XI., стр. 405., које је нренесено из ,,Церковнаго Вјестнпка'' (листа, пгго излази нри петроградској духовној академији) од године 1887., бр. 48. — Ово ријешење иодао је руски ,,Свјатјејши Синод а 8. новембра 1887. на основу првашњих грађанских одредаба.

Б.-Х. ИСТОЧНПК