Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Стр. 301

зкаја 21. правила анкирскога сабора, да је прије постојала наредба, да се таке жене одлуче до краја живота. Побациваље дјеце као разлог да се раскине брачна вева, истакао је најприје цар Јустинијан у конституцији од год. 533., и касннје у новели 22. од год. 536., примјетивши, да жена, која таки злочин учини, показује врло покварену ћуд, и не само да лпшава потомства свога мужа, него га и лично вријеђа. Будући да у 117. новели цара Јустинијана не бијаше споиена о овоме разлогу, који раскида брак, то је нашао за потребно имиератор Лав Филозоф, да га изречном наредбом по ново утврди. У његовој 31. новели стоји: „Чудновато би било, кад би жена, која таку очевидну мржњу показује према своме мужу, да га и потомства лишава, с њиме и дал>е живила; не гледајући на то, што је згријешила против двоструког живота. Кад држимо за непријатеље оне, који су нам на жао учинили, како тек да поступамо према такима, који сметају рађању дјеце, овој узвишеној дужности? Како да не отјера муж жену, која га је тако увриједила?" 1 ) — Ова наредба Лава филозофа ушла је и у црквено право 3 ). И Валсамон је спомиње на завршетку тумачења 91. правила трулскога сабора овијем ријечима: „У осталом 31. новела императора господина Лава фнлозофа даје право мужу да раскине брак са женом, кад она намјерно укида своје сјеме" 3 ). Данашњи грађански законици не спомињу изрсчпо овај разлог за раскид брачне везе 4 ). Али пошто ово може да стоји у свези са нрељубом, и пошто је ово злочин , за који казнени законици одређују казан од неколико година робије; плн, кад увмемо на ум казан } која је одређена супругу, који се покавао опасан по живот илн по здравље свога друга, што би н. пр. могло бити, кад би муж дао својој жени што да попије с намјером да побаци плод, и да услијед тога умре, — онда можемо наћи овај разлог и у § 115. опћ. грађ. законика за царевину аустријску, и

') 1)г. Ј. Ипвћшат: ЈЗаз Ећегесћ! Дег опеШаНзсћеп КГгсће, страна 764.

2 ) Номок. натп. ХШ., гл. 10.

3 ) „Правила", Москва 1877., стр. 570.

4 ) Осим у Грчкој, гдје и данас вриједи ириручнп зс.кон, или шесшок-њижије гласовитога грчкога правника Косте АрменЈнула. ЕтитОЈАТЈ (стр. 96., т. 7.) спомин.е овај разлог, повивајући се на Арменопула, овијем ријечима:

„ Еау у.атаахгј гуоуо? ајлјЗА&ага); тоО тг "/С /оо аотг^".

(Армвноп. књ. XV., 13., 6.)

у § 94. грађ. законика за краљевину Србију, ако невина страна, док казна траје, иште раекид; а ако га за то вријеме не иште, остаје брак у својој сили 6 ). Једанаеста глава (П. дио) казненога вакона за Босну и Херцеговину говори о овоме предмету овако: „Злочинству је крива женска особа, која хотимице ма што учини, од чега пометне, или од чега роди тако, да дијете дође мртво на свијет (§ 220.). Ако се пометнуће покуша али не изврши, онда се има казнити тамницом између шест мјесеци и једне године; а за извршено подметнуће тешком тамницом од једне до пет година (§ 221.). На исту казну, али пооштрену, има се осудити и отац поменутога дјетета, ако је сукривац злочинства (§ 222.). Овому влочинству крив је и онај, који каквом да било намјером, проти знању и вољи мајчиној учини, да је пометнула или само покуша то учинити (§ 223.). Такав злочинал има се казнити тешком тамницом од једне до пет година, ако пак овпм злочином уједно и мајка дође у опасност живота или јој се оштети здравље, онда од пет до десет година (224.) У § 226. прописује исти аакон казан за изложе-ње дјетета овијем ријечима: „Ако се дијете изложи на спутноме мјесту, на које се обично не залази или околностима таквим, да није ласно могуће брзо спазити и спасити га, онда се казни тешком тамницом од једне до пет година дана; а ако дијете погине, од пет до десет година" 6 ). — Казненога законика за царевину аустријску § 144. говори : „Жена, која намјерно учини какво дјело, да пометне плод свој, или која свој порођај удеси тако, да дијете мртво дође на свијет, крива је злочинству". По §§ 145., 146., 147. и 148. казни се тако злочинство тешком тамницом до иеш година, па и сукривци, па и сам отац, ако је крив тому злочину; а ако у исто доба тијем злочинством дође у опасност по живот и мати или се тијем оштети њено здравље, има бити кажњен злочинац тешком тамницом од пет до десет година. — Казненога законика за краљевину Србију § 168. гласи: „Трудна женска, која је спољња или унутрашња средства употребљавала да свој плод умори или побаци, ако дијете у сљедству тога прерано или мртво рођено буде, или се живо роди, но у сљедству тога умре, да се казни затвором до пет б ) Гра1). аак. за крал.. Србију § 94', т. 3. •) Испореди казн. зак. аа царевину аустријску §§ 149. и 150.