Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

На ово питање св. оци установише ово правило: „ Када св. црква очува неки устав тврдо и широмјенљиво, не можемо врцјеме и шчетаак шога устава у књигама наЛи. Исшина )е немобишна, да је тај усшав изишао од самијех аиосшола. По овоме правилу свстијех отаца и о св. пос/гу лако је расудити. Јер почем

1. Не пиј, јер те ппће убпја тјелесно. Пиће те сломи, измори, растроји, омлитави. Од пића поквариш и изгубиш вкус и вољу иа јело, а без јела нема живота. Од пића изго ])ИШ и прије времена живот свој свршиш. Миоги се у пнћу убије, објеси и самоубијством живот свој прекрати. Многи опет пијан посрћући и падајући изубија се, те на вијеки сакат и богаљ остане, или чак и у воду падне и удави се. Л колико их је, који су пијани на ладну или мокру земл>у легли, иа снијегу се смрзи, те болест добили, од које су и под земљу отишли. И заиста више их је помрло од пнћа, иего од жеђи. 2. Не пиј, јер те пиће убија умио, душевно. ГГијанство је хотимично лудило. Ко пије, томе сви живци од честог надражавања попусте, олабаве, језик одебља, те кад је пијан нсможе да говори, него језиком као тешким и дебелим заплеће, на тако му ваљда и мождани жнвци у мозгу често пијући укиселе се и одебљају, те иије у стању брзо правилно и прецизно мислити, него само бунца. Једном ријечи, он мало по мало оглупи—од пића му разум помрачи, јер пијући ракију мозак и памет попије, као што се и каже да „пиће и мудрога полуди". 3. Не ппј, јер те пиће убија морално. Н1то човјек трнјезан нсће никада ни помислити, то ће пијан ц цомиедити и рећи и ушнити. А што

Стр. 313 почетак њихов и вријеме кад су установљени (постови) у књигама не налазимо, а чврсто и непоколебиво са свом св. црквом те (постове) чувамо, јасно ш.љедује, да светп постови воде свој почетак од самијех св. апостола, н од времена, у коме су онн (апостоли) живљелн. (Настжвиће се).

пити. ЈТијаници . . . царшвије Божије не насждјат и . (I Кор. 6, 10). Кому горе ? кому молва ? кому судове, кому горести и сварм ? кому сокрушенија во тшче 1 кому сини оуи? Не пребивајушчим ли во вињс 11 . (Притч. 23, 29—30). неколико пута у пијанству помисли, рече и учини, то се на то навикне, пријеђе му у крв и постане обично, тс послнје и кад је тријезан не преза од тога. И тако мишљење му се исквари, жеље изопаче, па за све што је узвишено и племеннто неспоеобан постане. Завали се у гријехове, те и у миелима и у дјелима ћостане покварен •— непоштен. Зато пиће и јесФе извор свију зала п гријехова. 4. Не пиј, јер те пиће убија материјално. У пићу људи упропасте највећа нмања. Кад пиће гтријеђе у страст, то је болест, којој не помажу ни записи, ни молитве, ни мудри савјети, ни љекарски рецегхти, нити икакви „апШЈеЉп" 1 ). Не може нико осиромашнтн једући, а многи је оеиромашио пијућн. Јер колико год поппје, то у пићу много више потрошн, распути, штете почпни, иокраду му, (дупла креда однеее), изгуби и т. д., а поред тога сваки рад занемари, и никакву дужност неможе тачно вршити ни отправљати. За то нам свијет и велн: „Од ракије кућа поплакује, а од вина кућа није мнрна". Свакн дан у крчмн и трошећи по мало, „грош по грош, оде кућа на добош". 5. Не пиј, јер у пићу ћеш освету, па и убијство учинпти. Ако те је некада неко ма и најмање увриједио, која је уврједа тако ситна да о њој не треба ни мислити, та се уврједа у пија') Срество против пијакства

Б.-Х. ИСТОЧНИК