Босанско-Херцеговачки Источник

С«. 7 и 8

(јтр. 321

Под именом слова Божијег нетреба никакве друге књиге разумјети, но само књиге старог и новог завјета; јер су само оне божанствене књиге, које нијесу просте и по самовољи човјечијој написане, него по откровењу и по заповиједи Божијој, написане су од људи, који су св. Духом били заданути, као што св. апостол Петар свједочи: II ово знајгае најирије да ни једно пророгитво књижевно не бчва ио своме казивању, јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи (П посл. гл. 1 ст. 20 и 21). А св. апостол Павле вели: Лли вам дајем на знање, браћо^ да оно јеван.ђеље које сам ја јавио. није ■ао човјеку, јер га ја не иримих од човјека, нити научи/х. него откривењем Исиса Христа (I Гал. гл." 1. ст. 11 и 12). Осим слова Божпјег млого су корисни и списи и дјела св. отаца ономе, који црквену бесједу и пастпрску поуку саставпти намјерава, јер ти списи и дјела садрже у себп, или по смнслу божанственога писма објашњени чланови вјере, или хрпстијански морал, или правила и уставе о црквеном благочинију, који се предањима црквеним називају; па за то се списи и дјела св. отаца у поукама и бесједама народу на сходном мјесту употријебити могу. Но како сппси и дјела св. отаца, тако и црквена предања не треба мпјешати са словом Божпјим, јер друго је слово Божије, а друго су сппсп св. отаца п црквена предања. Слово Божије , као тто је мало прије речено, садрже књпге старог и новог завјета, које су пророци и апостоли, Духом светим просвећени, написали. Списи и дјела св. отаца јесу књиге од њих написане, које садрже у себи или објашњење слова Божијег, или нарочите бесједе народу говорене, пли други састави, који су по потреби цркве ради опште користи нужни били. Предања црквена јесу установе и правила, којима се одређује, како ваља с црквом управљати, које празншсе ваља празновати, како и када их празновати. А оспм тога који су дани посни, како се могу разрјешаватн и у колико; укратко рећи: сви чинови и цијело пошљедованије црквено, именује се црквеенм предањем, Ове начине учења дужан је сваки свештеник и црквени учитељ свагда и у свако доба по околностима употребљавати.

Овај је петобројни начин учења прописао сам св. апостол Павле, рекавшн: „ Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за кајање, за поправљање. за иоучавање у правди. Да буде савршен човјск Божиј, за свако добро дјело ириирављен и (П. Тим. гл. 3. ст. 16. и 17.) А о петом начину вели: „ Јер што се наиријед наииса за нашу се науку наииса, да трил>ењем и утјехом писма наду имамо " (Рим. гл. 15. ст. 4.) Казали смо, да је свештеник дужан учити људе шта ће вјеровати и шта ће чинити, и казали смо да и једном и другом из слова Божијог учи. Но сад је нужно доказати, којим начином треба свештеник да учи своје парохијане, и колико има тијех начина? Начпна учења има иеш и ови су: Ирви начин састоји се у томе, да учи људе св. вјери, да би тако вјерне своје с дана на дан у вјери православној боље и боље усавршавао. Други начин састојп се у томе, да науку, православној вјери противну, побија. иаобличава и свако празновјерије пскорјењава. ТреЛи начин саетоји се у томе, да сходном поуком исправља оне људе, који се по науци вјере не владају, пли који развратан живот проводе, и који су у безакоње пали. Чежвргаи начин еастоји се у томе, да људе, који право вјерују, добродјетељпом животу наставља и руководи. Пети начин састоји се у томе, да свештеник оне људе, који су невољнн п очајавају, словом Божијпм тјешп и у надежди утврђује. Прпје него што би свештеник започео по првом начину своје парохијане поучавати, т. ј. учити их вјери, треба да позна, какви су његови парохијашг, јесу ли људп просаи или изображепи. Ако су прости, онда да избјегава у поуци својој внсоке изразе и замршене ријечи, п да се неупушта у нека пространа и виеока богословска разлагања и расуђења, већ нека пх учи најнужнијим члановима, које воде спасењу, предлажући им простим, јасшш и кратким ријечима, па послије да потврди доказима из св. Писма, и од објашњења предложепог члапа све донде да не одустане, док га његови парохијани не буду добро разумјели. А да би парохијанп објагањени члап вјере моглп добро схватити и разумјети, то их може свештеник учпти помоћу питања и одговара. Овај начин учења употребљавали су и стари