Босанско-Херцеговачки Источник

е*р. 322

Б-.Х. ИСТОЧНШ

Св. 1 и 8

црквени учитељи, и тај се начин зове катихетични, а наука о вјери Катихизис. Будући да вјера свагда за предмет има к/мгочктГ!, по оној заповиједи апостолској : шкНчлн к-к КЛЛГ01ИТ1И, то је дужност свештеника, кад парохијанима евојим какав члан или догмат објашњује. да из њега изведе сходну моралну поуку, која ће их наставити, како живот свој хрисгаијански проводтаи имају. Тако н. пр. кад им хоће да објасни догмат вјере : Бог јест Дух , то треба да иаведе ово: Кад је Бог дух, то је нужно, да му духом и служимо, т. ј. да ону службу и оно поштовање, које му одајемо, да од свега срца чинимо, а не само спољашње; јер спољашње и тјелесно служење и ноштовање Бога без унутрашњег поштовања и добродјетељног живота није 1Бему пријатно и угодно. Исто тако кад их учи, да је Бог свуда и на сваком мјесту, то да им примјети, да се од Бога никуд сакрити не могу; и за то да не мисле, да могу какво зло дјело тајно учинити, за које их Бог неће знати. Истим начином треба свештеник да поступа, кад им и други какав члан вјере и догмат објашњује; јер ће се тако парохиј ани његовн правој и истинитој вјери боље научити и догмате њене боље упамтити, а уједно знати како и живот свој управљати имају. Ако ли парохијани нијесу људи прости, но мало изображени; т. ј. читати и ппсати знају^ за такве треба му се мало боље приуготовити и припремити, него ли за оне просте, кад им оће што о вјери да проговори и приповиједи. Стари христијанскн проповједници учили су овакве људе среством проповиједи, које се по правилнма риторичним н омилитичким састављају. Дакле, ако свештеник оће да своје парохијане поучи састављеном проповиједи или бесједом, треба претходно да често пута чита риторику и омплитику, и д& те предмете учи. Овдје је нужно још и то напоменути, да не би искусни проповједницп слова Божијег проповједали само за то, да их људи хвале или из каквог другог узрока, но то да чине јединствено из љубави према Богу и ближњему, ради прослављања имена Божијег и ради сазидања својих елушатеља, по ријечима св. апостола Павла, који вели: „ Утјеха наша није од иријеваре, ни од нечисшоше, ни У лукавсшву; него како нас окуша Бог да смо вјерни да тгримимо јеванђеље, шако говоримо, не као људима угађајуИи, него Богу, који куша срца

наша. Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као ито знате, нити из узрока лакомства: Б< г је свједок; нити траже%и од људи славе, ни од вас ни од другијех. Тако смо вас радо имали, да смо готови били дати вам не само јеванђел>е Божије, него и душе своје и (I. Солуњ. гл. 2. ст. 3., 4., 5., 6. и 8.) Што се тиче другог начина учења т. ј. кад свешеник има нужду православну вјеру и цркву од јереси (и напада иновјераца) заштићавати и бранити, то, ако се какав Јеретик са стране у сусједству појави, или се у самој парохији нађе, који је јеретичним н безбожним учењем напојен, и друге невине од стада Христове цркве одводити почпе, таковог свештеник нека к себи позове и међу четири ока да му јасним и убјеђавајућим ријечима престави његову заблуду, без сваког гњева и свађе, јер по ријечима св. апостола Павла: „ Слуга (свештеник) Госиодњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима^ иоучлмв. који нсправду може подносити, и с кротошКу поучавати оне, који се мрошиве: еда би им како Бог дао ткајање за познавање истине и (П. Тим. гл. 2. ст 24. и 25.). Но ако свештеник тим начином неузмогне обратити га на прави пут, и он се упоран покаже у својој заблудп, а бојати се, да не би и друге за собом одвео, онда треба свештеник његово јеретично учење јавно пред народом у цркви да изобличава и словом божпјим и доказима најстаријих учитеља црквеиих опровргања и искорјењава; а при том да не пропусти посавјетовати своје вјерне парохијане, да буду постојани у вјери, и да не слушају онако учење, које је вјери православној противно, и да се далеко клоне онога, који зло мудрује, по ријечима св. аиостола Павла : „ Човјека јеретика ио ирвоме и другоме свјешовању клони се, знајуЛи да се такови изопачио, и гри]еши, и сам јс себе осудио а (Титу гл. 3., ст. 10. и 11.) Но при оваком изобличавању не треба свештеник да именује оно лице, које јејересиопојено. Овако изобличавање јеретика и јереси његове, свештеник треба да предузима из ревности, која томе има тежити, да се остала правовјерна словесна паства и парохијани од разврата сачувају, и од пута спасења не удале. ТреНи начин учења састоји се у томе, да свештеник исправља развратио и безаконо живеће. За овај начин учења, изискује се од свештеника особита предострожност и промишље-