Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 324

6 .-Х. источник

Св. 1 II 8

нас утјешава у свакоЈ невољи нашоЈ, да би смо могли утјешити оне који су у свакој невољи утјехом коЈом нас саме Бог утјешава (II. Кор. гл. 1 ст. 3 и 4). Но ако би свештеник наишао на таквог грјешника, који никако неће склонити се на утјешавајуће савјете и поуке, према таквом нек у мјесто благих ријечи употреби жестоке, у колико се то са околношћу слагало буде. Ако се догоди, да свештеник тјеши онакве људе. који, или, за вјеру своју или за друго што на правди страдају, таковима нека савјетује, чувати се, да сами недају поводи гоњењу; но да се као добри Христијани и честни људи постарају своју част и невиност у цијелости сачувати, а гоњења трпљиво сносити. Лијепо о оваким невољама честпи људи говори ап. Петар: Ово је угодно жред гом, ако Бога ради иоднесе ко жалости, сшоада>у11и на иравди, јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? него ако довро чинеЛи муке триише, ово је угодно иред Богом (I Петр. гл. 2. ст. 19 и 20). При сваком побројаном начину учења, дужап је свештеник у поуци и бесједи својој употребљавати свето име Исуса Христа и казати, да основатељ свете вјере и нашег спасења јесте сам Исус Христос, Син Божији. по чему га ап. Павле и назива: Лачалником и свршителем вјере (Јев. гл. 12. ст. 2.); да се живот вјечни само о имену Исусовом наслиједити може по оном: Нсма другога имена под небом данога људима, којијем би се могли спасши него само Исусом Хрисшом (Дјел. ап. гл. 4. ст. 12); да су сви пророци о њему прорицали и о његовом имену обрицали опроштај грјехова; да је Он истинити и прави Син Божији, свјетлост разума, добри пастир, који је душу своју аа стадо положио; да је јагње Божије, које је све људске гријехе но себе узело и ради нас пострадало; да је Он пут, истина и живот; да је дкерк, воскресеније и страшни судија, који ће свима судихи, и свакоме како је ко заслужио дати. Оваква настава о Исусу Христу, при сваком начпну учења биће за парохијане врло спасоносно а и неопходно нужно. Из довде реченог видили смо, чему је свештеник дужан учити своје парохијане, но сад је иа реду да се наведе и то: гдје ће и кад ће свештеник учити их? Кодико се из дојакошњих

поучења, из св. Писма изведени, виднги може, није опредјељено мјесто, ни вријема гдје и када ће свештеник учити своје парохијане. Откуда шљедује. да је он дужан свуда и на сваком мјесту и у свако доба учити; дакле не само у цркви у дане недјељне и празничне, но по примјеру св. ап. Павла и у цркви и по домовима, као што сам говори: Како ништа корисно не изосшавих да вам не кажем и да вас научим иред народом и по куЛама (Дјел. гл. 20. ст. 20); и све у опште и сваког на по се, као што псти апостол говори: Оиомињитс се да три године дан и ноЛ неиресшах учеЛи са сузама свакога од вас (Дјел. гл. 20 ст. 21), и у вријеме и у невријеме по оном: ироиовјсдај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме (П Тим. гл. 4. ст. 2) При том кад свештеник посјећава парохијане своје у њиховим домовима, да пристојним пачином дозна, како домаћин и његовн домаћн живот свој проводе, проводе ли живот по закону н по вољи Божијој, и чини ли у кући сваки оно, што је дужан чинити, и одговара ли свакн своме позиву; испуњавају ли брачпици дужности супрушке, родитељи дужности родитељске према дјеци својој, а дјеца дужности своје према родн тељима, испуњавају ли господари дужности своје према млађима, а мдађи дужности према господарима? Па ако би дознао да ко год од домаћих дужностима својима неодговара, таквог нек иснрави благим и поучним савјетима. Овака посјета свештеникова ваиста неће ннкад бити досадна његовом парохијанпну, кад се овај само увјери да му свештеник у кућу недолази ради какве користп своје, но ради поуке и спасења повјерене му словесне пастве. Свештеника обгезује само пастирско званпје његово о спасењу евојих парохијана толику бригу водити; јер ако и сачува у цијелости 99 оваца од стада свог, а једна због љености и нерадности његове заблуди и погине, то ће он сам, по ријечима евангелским, својом душом за њу платити; за то му је нужно над сваким ма и најмањим у парохији својој надзиравати, да би заблудившег благовремено на прави пут извести, или ако којн душевно болује, исциј елити могао; то пак друкчије учинити неће моћи, док год поступке и владање својих парохијана честим поејетама и са умпљатим опхођењем с њима не сазна. (Наставићв се).