Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 326

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

спојим, тако рећи, законишим путем , а но случајно, морамо предпоставити, да су за такав акт морале бити прописане неке молитве и одрејјен начин, како се у разним ирилнкама исте ироизносити имаду. Молитве при заклињању — вели Кирил Јврусалимски — биле су састављене по св. писму 1 ) и то за то, што „св. рпјечи" — како каже Аишнасијв Велики — имаду особиту силу изгонити демоне 2 ). У свези са овим што до сада рекосмо, према карактеру самог дјејства заклињања: „је ли оправдано кад се н. ир. десе 2—3 крштења за један дан, иа се при ирвом очџтају три „запјШцтЈА" са „молитвом четвртом", а ири другом и треЛем нс.? и На то шхтање тражи се од нас, да са аргументима у руци одговорнмо иезнаному брату. Директно и напречац овде је теже одгопорптп, алп кад се саберу и у цпјелост приведу нека дата, која стоје у свези са пптањем — а пама су прн руцн — држнмо, да ће и само то иитање бити рпјешено. У древној пракси цркве спршавало се ааклињање над свима оглашеннма у једгн извјесни дан н ). Том ирилнком ипак ннсу над свпма заједннчкн, у једном истом моменту, пронзношене „молнтпе злпр(1ц(Н1А" него одјелито. Кад је једап иримао заклињчње други су стајали свакн на своме мјесту, — мушки и женске засебно однјел.енн 4 ). ХГравило је, дакле, г ). Кирил Јерусалимс/си „Ргае1а1 и . п. 9.; Сравни у руском иреводу „Твор. Кприл Јерусалим." стр. 12. 2 ). Атинаси]е Велики „Ер1«1;. I. ас! Магсс11. с1е рва1т. VIII. п. 33. ■ Ј ). Александер Алмазов- к „И гтој>1а чннопоМ^ДОКЛМН КрИјЈНПД Н .»1КрОПО /ИЛЗЛН(А и . стр. 173—174. 4 ). Лирил Је/усалимски. „РгаеГа!". п. 14.; Сравни руски прввод: „Твор Кирилла Јеруса(Тимскаго-. .111111 с-тр. 1:')—)К,

да се спако дијете мора одијелито крстити и за свако има се засебно вода осветити 5 ). Па ипак неће битп противно општим црквеннм установама, ако се, на основу извјесних примјера у црквеној нсторпјн 6 ) н св, писму 7 ) буде крстило у један иут нсколико дјецс, па се тој дјеци очитају „молитве здпрнцешА" заједнички и само једап иут. На сабору Костантиноиољском одговорено је еп. Теогносту овако: „буде ли много дјеце, један јереј нека измоли над њима један иут молитве, и свако дјете нека погружи три пута, изговарајућ ријечи: ко илаа тпгг Сг)цл...." и т. д. 8 ). И у Требницнма из XVI. вијека може се наћи у том погледу исто правило: „аш,е сл^читса /иладенцл дкл нии три крестити н лшожае, то глдголелгн /иолнткм ок1|и ксклгк и ксе посл-кдоклнје ск. крнцешА, толкко има кт* лкмиткд^к глаголе<и'к ко<и8ждо ское" 9 ). Ири свему томе, ипак не смијемо никада заборавити, да је ово дозпољено само изпимно и у таквим прнликама кад се друкчије нсби могло иостуиити. Лнјепо је рекао св. Апостол: — „нВждм ради и здконВ прелгкннне Ккшетт*". Ако је донешено на кршћење двоје, троје илп више дјеце, да се крсте у јсдан мах у истоме дану , те ако је свештеник ирину^еп да прпштедн вријеме т. ј. да то сврпш прије, него што ће свршитн кад редовно свакоме дјетету очита сг.е молитве, може очитати над дјецом само једаниут сва „заирпценЈА" са „молитвом четв])том" и може их крстити у једном освећсној водп. Том прилнком треба да пазп. да на пзвјесним мјестима молитава увнјек спомепе л ). Номоканон вел. Требника ггр. 199. °). Кршиење Руса на Дњеиру. 7 ). Дјела апост. 2, 41.-, 19, 7. 8 ). Руск. исширич. библ. Ј1ж1 стр. 131. !) ). Хрисш. чш. 1877. г. ч. 1, стр, 136—167.; Срадии: „ Нсшина" год. 1, (1885.—86.) стр, 371.