Босанско-Херцеговачки Источник
(ј *р. 350
Келаву човјеку : „Онај је бели носио спасовину, те му се глава потпарима и коса отпала!" као и: „ Јеси ли носио спасовину, те ти је таква глава!?" Дакле, спасовина почме на Спасов дан и траје по више седмица — како гдје; а тада је чобанима право весеље. Тако десивши се год. 1892. о Спасову дне у пљеваљској нахији, те око акшама сједећи на ливадн уз ријечицу Бавку — приток Ћехотине, стаде прасак пушака, а звизда куршума. Ту бијаше и ондашњих Мухамеданаца, гдје узимаху абдест, а и један аскер — мој пријатељ Мустај бег Бабчић, онбаша, те ми рече, да то шемлуче чобани, јер су се најели спасовине. Тада сам и ово чуо од једног Ришћанина, а то је било у шуми повише Кржаве, а испод Сречања, гдје га нађох раздрљених прсп и ааметнута пушком острагушом, -да траиси вучицу ; јер вели: Уочи спасова дне мијења вучица своју логу и преноси штенад, па
Св. 7 и 8
гдје их спушти, ондје завије. Ноћас је овдје негдје вијала, па је тражнм!" — Исти ми је показивао у шуми и старинско гробље, гдје бијаше са свим у шуму зарасло, Но ипак се ]0Ш стећци добро распознају и из земље виде. Натписа нигдје, а знаци се „крста" често налазе. Повише је гробља и — врло стара црква сречањска. Црква је православна; а гробље с мраморовима ?!..■. Но ја би овим отпшао далеко, а говорим о спасовини, који се обичај и данас држп и чува, г ге му се није бојати за г нестанак", као ономе у Бос. Крајини. Чајнички га народ чува и држи, а тако и онај остали на југо-истоку. С тога, ако се онај из Крајине само у „Вили" чува, овај је заиста у народу — он је жив. Жив и код православних и код Мухамеданаца. Слава народу, који своје држи и чува; слава му, који зна сво је чувати и поштовати! . . . С. Р. Делић.
Б.-Х. ИСТОЧНИК
0
У ДОМОБИШТ.
Јест, ово су... оне горе Преко њих ме супце гри ја!. Јест ово је оно море НГто га горски лахор њија!. * Гле! ово је јабучица Под којом сам санке снива, А гле! онђе лозичица С ње се внном причешћива. Јест, ово су храми свети Ђе сам Божју службу пјева: Да ми рода душман клети Непакости нн задјева. * Јест, ово су... споменици Најсрећнпји мојп дана И нијеми вај свједоци Непреболнпх мојих рана! * А на оној равнпци Гледао сам ерпско коло, И на оној планпници Ђе се влје наоколо.
А крај оног поточића Мајка ми је истицала: Обилиће, Краљевиће, Дике књиге и гусала. * Пјевала ми танко вито Покојница мила моја, Загслињала страховито : Мићо, сине, снаго моја! „ЈБуби род као ја тебе, Као небо сунце јарко, ЈБуби сине као себе ЈБуби душом, срцем жарко". * „Браии своје поштуј туђе Та ти сине моје хране И тако ми с тобом свуђе Била срећа у све дане!" ■к На брежуљку горостасну Стари сљепац сједијаше Па уз гусле дпвну јасну Српску славу, нам пјеваше. • *