Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. Ј10ТОЧШ1К

Стр. 351

При споиену Косов-поља Прекиде се једна длака, И стари се онај сљепац Грозовито тад заплака. * Ми е' чудила дружба мала Откле сузе без очију?! „Нечуди се дружбо мала Од срца су из прсију!" •К „А на што су сузе ове Кад нараатеш ти ћеш знати, Разумјећеш ми болове И аи ћеш се заплакати!"

У Пашт/ровићима , 16./3. 1893.

То нам онђе сљенац рече И сада га разумијем, Сјећам га се дању, вече, И његову бол болујем. * Јест, ово је домовина У њој чисто сунце грије . . За њеног српског сина Нигдје слађе хране није. . . * Здраво, здраво, домовино! Мога срца красни рај у! Здраво, здраво, домовино, Српског рода дивни крају !

Дионисије Миковић.

Рукопс Јован Шпирић, свршени биоградски богослов и учитељ, рукополежен је 29. јуна за ђакона, а 4. јула 1893. год. за свештеника, и одређен је на упражњену парохију Гашицу у протопрезвитерату Бос. Градишком. Стево Попови^, свршени богослов рељевског завода, из Јелића, рукоположен је 4. и 8. јула 1893. год. за ђакона и свештеника, и одређен је с-воме оцу проти Симеону за помоћника на парохијн Јелићима у протопрезвитерату Приједорском. Петар Шипка, свршени богослов рељевског завода, из Суваје, рукоположен је 20. и 25. јула 1893. год. за ђакона и свештеника, н постављен је на упражњену парохију Драгеље у Бос. Градишком протопрезвитерату. Михајило АнтонијевиЋ, богослов рељевског завода, из Приједора, и учитељ, рукоположен је 25. јула за ђакона, а 1. августа 1893. за све-

штеника, и постављен је на парохију ЈБубијску у Приједорском протопрезвитерату. Петар Иванчеви?), учитељ српске вјероисповпједне школе у манастиру Гомионици, (>. септембра 1892. год. рукоположен је за јерођакона у Стапарима, а 15. августа 1893. за јеромонаха у Сарајеву, те остаје и на даље учитељем поменуте школе у Гомионици. Јован Митровић, из Козице, свршени богослов биоградске богословије, рукоположен је 19. и 22. августа 1893. за ђакона и свештеника, и ноставлзен је на парохију Илиџу у протопрезвитерату Саноког Моста. Коста Стевкови^, из Сарајева, свршени богослов рељевског завода и учитељ, рукоположен је 1. и 19. августа 1893. за ђакона и свештеник, и одређен ји на Прачанску парохију у Гласи начком протопрезвитерату.

Разно.

Прослава педесетогодишњега свештенослужбовања Митрополита буковинско-далматинскога. Лицем на Петров дан бјеше у Черновици буковинској велико славље, ријетка свечаност. Православни Архиепископ черновички, Митрополит

буковинско-далматински, доктор богословпје, почасни члан друштва за румунску литературу н културу у Буковини, и т д. — Силвестар Морар АндриЏвиИ славио је тога дана шдесету годину свештенослужбовања свога.