Босанско-Херцеговачки Источник

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

приносе нм жртве, и који су одани среброљубљу, и који су прождр-љивци, п иротив ове затовиједи гријеше још и опи, којч чине чаролије, и они, који држе за нешто сигурно и исшинншо среЛу и судбц, који мошре на лијет и глас тиица, који гатају ио рукама, који -аитају мртве, врачају над чатом и слични; који преобраЛају људе у овце и у друге животиње, к они који носе амајлије или ствари, које би требале да користе против овог или оног, иа вЈерују у то, или у изреке врачарске, или у знаке, исаисапе на томе, или еШављају уза се такове затисе, вјерујуЛи да са овима не могу ни изгорјети, ни иотонуши, пи бити рањени; и они који уиотребљавају завежљаје и лијекове (које љекарсшво не одобрава), да ли се они састојали у бајању, или у знацима, или у другим каквим стаарима, које вјешају, меЛу, скидају, као што су мпнђуше у ушима и ирстење на ирстима, и шоме сличпо "" (54). Лзубав Бога и људи јест главно начело христијанске наравствености. Тко љубв Бога и људе, тај ваља да испуљава све заповиједи божје и црквене. А да ли правновјерац, према овоме што је до сада речено, може потпуно и иекрено љубити Вога и људе, исиуњавати све заповиједи божје и црквене ? — На то питање већ је одговорено у главноме, а сад ево још неколико цитата из св. иисма, које се одсјечно нротиви празновјерију и осу1)ује посао таке руке: Из старог завјета. II. књига Мојсијева: „Вјештици не дај да живи". (22, 18.) Ш. књига Мојсијева: „....Немојте врачатп, ни гататл по времену". (19, 26.) „Не обраћајте се к врачарима и гатарима, ни их питајте, да се пе сквринте о њнх. Ла сам Господ Бог ваш", (Н', 31.) „Д.

тко се обрати к врачарнма и гатарима да чшш прељубу за њима, окренућу лице своје на супрот њему и истријебпћу га из народа његова". (20, 6). „А. човјек или жена, у којима би био дух врачарскиили гатарски, да се погубе 1 ), камењем да се заспу, крв њихова на њих". (20, 27.) V. књига Мојсијева: „Нека се не пађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, нп који гата по звијездама ни који гата по птицама, ни урочник" (18, 10.) „Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве". (18,11.) „Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Боспод Вог твој". (18, 14.) I. књига Самуилова: „Јер је непослушност као гријех од чарања, и непокорност као сујевјерство н идолопоклонство...." (15, 23.) II. књига Царства: „И проводипте синове своје и кћери своје кроз огањ, п даваше се на врачање и гатање, и иродатне се да чине зло пред Господом гњевећи га". (17, 17.) „И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, п уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; н чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га". (21, 6.) I. и II. књига Дневника: „И тако погибе Саул за безакоње своје, које учппн Господу што не слуша ријечи Господње и што тражи да пита дух врачарски". (10, 13.) „И проводи спнове евоје кроз огањ у долини сина Еномова, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уредп оне што се договарају с духовима и вра*) За мужелоштво, скотодоштво. мијешање крви, отимање вјерене дјевојке, блуд, богохулење, преступање суботе, идолопоклопство, врачање, буну нротив цара и царства и својих родител>а« жртвовање своје дјен,е идолу Молоху и свештеничке кћери блуднице, била је одређена смртна казна. 1>иди; р Псшорија јевЈрсјскога цаџођа" од Иавла Кснгелца,