Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 п 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 357

При изведењу првог дијела програма бијаху такође присутни преузвишена г. г. барон Кучера подмаршал Хоце, управници високе земаљске владе г. г. Сауервалд и Ајхлер, окружни предетојник барон Молинари, и начелник варошке управе г. Мехмед бег Капетановић : По свршетку првог дпјела програма, посјетила је друштвену забаву и преузвишена госпођа Вилма пл. Калаји, супруга заједничког министра финансија, која се на Илиџи бави. Висока госпођа примила је благонаклоно позив одбора пјевачког друштва, који је још прије почетка забаве позвао. Пјевачко друштво приправило је високој посјетитељки забаве лијепу киту цвијећа, коју је она благонаклоно примила. У вече је пјевачко друштво направило високој госпођи лијепу серенаду пред њеним станом, на којој је она са балкона лијепо захвалила друштву, желећи му трајан напредак. Друштво је отпјевало три складне пјесмице, а за тим вратило се у рестаурацију и продужило забаву, играјући весело игре до пола ноћи. Све је било весело, а и како неће. Има ли шта веселије од срдаца српске младежи особито у таким приликама као на Петров дан 1893. Забава и весеље се свршило ; свако се вратио жељезницом кући, али је и понио дивну успомену на освјештање заставе нашег дичног српско-православног пјевачког друштва „Сдоге". Сарајево , 14. августа. Н. Читуља. Пишу нам из Бања Луке ово: Драги господине уредниче — здравствујте ! Година 1893. управо се може рећи да је за Бања Луку критична, јер у току исте доста вриједнијех особа црна земљица прогута, но шта ћемо де ? што је од Бога нека те слађе од меда. Овијех дана — т. ј. 3. августа о, г. преминуо је добри Србин и родољуб српски Илија Кисић. Покојник је родом из Лијевна, од ближњег рода има само двије сестре, а прије веког времена изгубио је супругу и једног синчића. Илија је био веома родољубив, а то је показао и при смрти, јер оставио је 1000 (хиљаду) фор. српско-православној бањалучкој општини да исту суму даје на интерес, па кад интерес нарасте, да се може један ђак школовати, осим тога још за живота положио је у школски фонд у Бања Луци 100 фор.; српско - православној цркви у

Ребровцу даровао је једно сребрено кандило и икону св. Ђурђа. При опијелу Илијину држао је врло дирљпв говор протопоп г. Вид Ковачевић. Ово оволико господине уредниче на хитњи, а покојнику кличем из српских груди: „Бог да га прости и помилује!" Срб-Пеција. Манастирска српеко-православна штампарија у Фрушкој Гори. На збору манастирских настојника, одржаном 10. (22.) маја у манастиру Гргетегу, поред одлуке о отварању монашке школе, донешена је још одлука: да сви манастири у српско-православној митрополији карловачкој из манастирских средстрва заједнички купе једну добро уређену штажиарију , у којој ће се штампати нарочито црквено-богослужбене и школске књиге, као и званичне тисканице и т. д. Настојници манастира Гргетега и Беочина г. г. архимандрити Иларион Руварац и Платон Телечки, сходно донешеном зборском закључку узели су у своје руке задатак да купе штампарију — и тај свој задатак су врло добро и успјешно ријешили тиме, што су дана 18. (30.) јуна о. г. куипли у Новом Саду ттзнашу и врло добро уређену и опремљену штамиарију дра Павловипа и ЈоциЛа за цијену од 13.250 фор ., коју су своту купци, одмах послије устројеног и потписаног уговора, продавцпма у готовом новцу исплатити, те одмах од 19. јунија (1. јулија) о. г. стауиили у посјед куил>ење шшаммарије. „Српска манастирска штампарија" неће бити трговачко спекулативно подузеће, него ће бити културни завод за развијање и унапређење наше црквене и школске књижевности. Одговор на једно питање свештенику Г. Ј. Ви сте уредништво „ Босанско-Херцеговачког Источника" у писму вашем од 19. априла о. г. запитали ово: „.Једном приликом (скоро) у једном друштву појавила се препирка између правника и богослова о 118 § грађ. закона, у коме вели се: да муж и жена законито пастављени, ако се доцније тжају и изјаве жељу да би радо ожт стуиили у заједницу, да се морају ио ново у брачни живот иривести свима ироиисаним церемонијама. Први тврде да се морају поново вјенчати, а други одбијају. Мене су молилп да вам о овоме пишем и да то вирпјешите у „Источнику". Заинтересована господа нестрпљиво очекује од вас протумачења 118 §". Уредништво вам ништа више неможе одговорити на ово иитање. да ли оно што стоји у