Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

в.-х. источник

Стр. 379

У источним црквамса ако се и нађе звона, то највише једно или два, а у Руспјп најсиромашнија дрква нема мање од три звона, а у звоницима богатих цркава има их по 10 и више Најсиромашније су цркве у свему у Сирији. 14 ако немамо о том никаквог спомена, то се предпоставити већ мора, да су се код Срба звона појавила као и код Руса са самим хришћанством. И Срби су добијали с почетка звона или из Цариграда самог или из других сриској држави близких градова простране византијске царевине. Удаљеније цркве су се задуго служиле клепалима и звечком, — а по гдје гдје тек мањим звонима, јер до сретне ере Немањићеве слабо бијаше и великих цркава, већ с малом изнимком бијаху малене и на сву прилику дрвењаре. Тек славни Немањићи почевши један за другпм подпзати дивне задужбине на све стране српске државе, почеше подобно руском Данплу и Владимиру старати се, да цркве украсе звонима. Све задужбине Немањића зидале су се по готову без звоника. Звоници оијаху одјелити од храмова. Звоноливство је од прилике било већ у доба св. Саве и код Срба понешто развијено. Но без сваке је сумње, да је и оно с цватом српске државе цвало. А кад је оно код Руса у свом јеку било, код Срба га је поготову нестало због политичке пропасти. Спомена на жалост такођер немамо, да јекод Срба кадгод било тако великих звона као код Руса. Најстарије звоно нз српских звоноливница некадашњпх, потиче из год. 1432. Руски генерални конзул у Солуну г. И. С. Јастребов, спомиње у својој књизи „Податци за историју срнске цркве" на страни 61. да су Хришћани у селу Бањи, у пећском округу, ископали једно звоно, на ком се налази овај запис: „Си'» зконо: (К!Тогн : оцл: ннкол .и: нжс н .инт л-бто: 5ЦЛ1: (6940.) т. лкг&тл: кс^ко: днмнп дл ККИ,ШТ : ГОШОДД ККДЛИТЕ €ГО КО К1Г.ИКЛЛ^ ДОБрОГ.МСНИК Т(Е! ПОДОКИ(Т ПШН СОгУ ККЛ.1ИТГ К!И АНГ1ЛМ кеј )8фн .ни н (ерифилш. к"6рнм'Г: роп". А г. Валтровнћ професор спомиње и описује у „Српскнм илустрованим новинама" од год. 1881. на стр. 37 три стара звона нз године 1454., која су ископана у Чачку у Србији „при копан,у ровова за темељ новој окружној кућн". Натпис на највећем од тих звона гласи: Ск зконо прнложн прЈихк-биуннкш .читрополнтк грлдкчкн Ннкгфорк Пр^[К !тон ЧКЈДОТКОрНЦН грлдкчкон кк дннн к .тлгок^рнлго гојподннл д!шот/| Гкмгл. Натпис цак од средгвега гдасн: „Си! зконо приложи прЕ-

шгкшунннм дштрополкт грлдкчкм Иикифорк кк л^то ец§к (6962.) Рлдое зконлрк". Слова су прекрасна српска ћирилица из онога доба. Одликују се својом чистом израдом. Еле та звона су данас позната као најстарија из српских звоноливннца. Па кад их има из тога времеиа, кад је Србија већ под турским игом стењала, то се позитинно тврдити може, да их је морало бити и у добу српске славе и господства. Нас ипак тјеши нада, да ће се временом и које старије звоно наћи,јер много је тога у земљу посакривано, да би се од турске објести ма и у земљи до бољих и сретнијих времена сачувати могло. Српска звона из тих старих времена одликују се особитим својим кројем и размјерима. Према ширини доњега прпјечника она су прилично дужа но данас што су. Ван сваке је сумње, да су се у златно доба српско и већа звона у тадашњпм српским звоноливницама салијевала, али ми жали боже немамо зато примјера. Можда та велика српска звона још гдјегод у земљи хрђају, или су их Турци у своје вријеме полупали и комаде пм у топове салнли? Грозна је и тужна судбина српскнх звона, као што је ужасна била и судбина многопаћеннчког народа српскога! Ученн Валтровић вели, „да су Турци звона мрзили тако, да путници, који су у прошлнм вијековима по Турској путовали, причају, да је турски војник у велнку заслугу своју рачунао, кад разбнје звоно, па које парче бронзе однесе у царску тополивницу". Чудновато изгледа, да Османлији ннје годпо глас звона. Он је трпио п ђаурско богослужење, и народне пјесме и јеку од гусала. али звона, звона су му уши парала. Одмах цослије Косова забранише ђаурама употребу звона по богомољама, те ограничише манастиреке, варошке и селске цркве само на клепала. Са славом и слободом српском сарањена су и звона српска, са освнтком слободе српске и самосталности васкрсавају и звона. У Србији све до њеног ослобођења, а у Босни и Херцеговини готово све до окупације бјеше забрањено звонити. п тек од то доба се почеше цркве са високии звоницима дизати и авонима украшавати. Којерадд.ч сазна, како су у доба пријашње врло кнвнн бнли на звона. тај нека прочига Дучићеву „монограф:џу мапастира Дужи и Тврдоша" (у I. кгс>. његовнх ^књижевнпх радова"), у којој он наводн,