Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 380

да је Али-паша Ризванбеговић И8 Стоца оглобио једном приливом манастир Дужи еа 15 тисућа гроша само зато, што се у њему недјељом и празником звонило у неко мало звоно, те је још заповједио, да сетозвоно унесе (чудо, што није заповједио да се полупа за царску тополивницу! (Примј. пшпчева) у цркву, и да се звони у затвору под црквеним кровом. Још се већма Турци разгоропадпше, кад је г. 1858. настојањем вриједнога и ученога архимандрита Дучпћа, руска кнегиња Татијана Васиљчикова поклонила истом манастиру велико звоно од 5 цената и гсад је оно почело први пут звонити. Турци бијаху тада тако распаљени, да су пријетпли да ће срушити манастир, ако звоно узазвони, које им не да мирно спавати и смета им мујезину на мунари. У Мостару су зазвонила звона први пут послије Косова 1861. год. Тада је турска власт дозволила, да се по свој Херцеговини слободно звона на цркве подижу. За чудо, да се у силним рушевпнама, којих је Босна и Херцеговина пуна, ннгдје не може ископати каквогод звоно. Или их је у опште у те двије српске покрајине слабо и прпје турског господства било, или су их Турци у топовс салили ?! ко ће да зна ? Због честих народних устанака у Херцеговини умекшале су се турске властн, те су раји дозвољавале и звона само да мира буде. У Херцеговини су се већ у години 1851. почела звона на звонпке дизати и звонити Србин Граничар Михаил Латас, који је као потурчењак познат под именом Омер-паше, много је у том погледу шпао на руку херцеговачким калуђерима и поповима, Али како? Кад се у ком мјесту звоно на звоник дизало, морало је по неколшсо тзбора (баталијуна) аскера (редовне војеке) бити на опрезу, да се Турци не побуне, а мјесви политички чнновник (старјешина) морао је првн зазвонити и тиме пред Мухамеданцима засвједочити, да султан и његова влада дозвољавају ђаурима и рајп да се звоном служи. И у опште власти турске нијесу браниле Србима подпзати звона на своје богомоље и звонити, али бијесни и фанатични народ турски никако није трпио ввона, те је вшпе пута због ђаурских звона и својој рођеној турској властп опонирао. У Босни су звона много касније васностављена но у Херцеговини. У главном њезином граду — Сарајеву — први пут је звоно зазво-

Св. 9

нило тек 1876. при свем том, што су конзули свију велесила, који се тада у Сарајеву налазише, давно прије тога времена свима силама Наотојавали, да се звона васпоставе и звонење дозволи, и што је валија (гувернер) Босне и Херцеговине, ком је сједиште у Сарајеву било, звонење дозволио. И код Србаља готово свака па и најсиромашнија црква нма најмање 2 звона, а по већим по 3, 4, 5 и више. Ријетке су црквице с једним звоном, без икаквога рекао би да нема нигђе. По величини и код Срба се звона називају : највеЖе или велико, средње и мало 7 или гдје их више нма онда се по броју идући од најмањег већима назначавају: прво, друго, треЛе, и т. д. колико их већ гдје у цркви има. Збор свију звона зове се на језику црвенога устава звонк. Он тако речп замењује уста цркве, којима она навјешћује и побуђује у Хришћанима чувства која одговарају разнима свјештенорадњама црквенима или приликама у друштву грађанском. Средством звона позпва црква вијерне своје к богослужењу ; звопом изражава своје торжанство у случајевима радости цркве или друштва (н. пр. црквеним славама и храмовима код Срба, или прнликом доласка архијереја земљегосподара или земаљског владара); илп тугу у случају смрти, погреба или спомена мртвих панихиде или парастаси); звоном навјешћује онпма, који нису у цркви присутнп,о важним моментима богослужења. Но зконк тај или звонење није увијек једпако. У црквеном уставу разликују се двије врсти звонења: к.мгок-бстк т. ј. звонење у једно звоно пред почетком службе, који прелази у пр^кона, кад се звони у неколико звона, но не ујздаред него по реду; и опет особено зкопк кад уједаред звоне у неколико звона. Кад-када звонење у неколико звона, бива у три маха и тада се назива тјнзконк. тажкда " назива се звонење у сва звона мала и велика. Код Срба у Аустрији сјем тога звони се овако: На службу се звони у 3 пут до почетка и то први и други пут велико звоно, а трећи пут сва; о апостолу и Достојну такођер сва. На Ускрс се код Срба звони н прн читању еванђеља на стихове. Тада у сваки стих звони обично велико звоно, а у пошљедњи сва, а на неким мјестима, гдје је 2-3 звона, на сваки стих сва. На јутрењу н вечерњу звони се код нас по Типику. Кад умре епископ-диј ецезан или митрополит-патри-

В.-Х. источник