Босанско-Херцеговачки Источник

Е.-Х. источник

Стр. 381

јарх, звони се по 8 дана — по три пут на дан и т0 ' у Т ри стиха или у три члана. 0 парастосу се звони по три пут до почетка и то: први и други пут у велшсо звоно, а трећи пут у сва. На неким мјестима звоне за читаво вријеме трајања парастоса. То је ружан обичај, јер се свјештенодјејство ништа готово пе чује од лупе звона. На Господске празнике звони се и на елл г0 к*|тк т. ј први и други пут у сва звона, како на службу тако и на вечерљу и јутрењу. А на многим мјестима звони се тако и о празницима Богородичнима. Вријеме звонења у различна звона установљено је у Русији постепено. Тако до ХУГ1. вијека није се звонило на „ дојтонно ". Звонење то установљено је око 1689. г. при патријарху Јоакиму усл.ед тада појавивших се распри о времену претварања св. дарова. Код Срба у војводини се и у олтару малим звонцетом оглашује час претварања односно благосиљаља часних дарова. ГГошто звона имаду важно регилијозно значење, то црква, приликом дизања на звоник, свагда их освећује на особити начин. Дизање новога звона на звоник увијек коа, српскога народа пропраћа црквенонародна слава. У молитви, која се чита при освећењу звона, црква испрошава у Господа особиту благодат, која да улије „к-к КЛ.НПЛН-ћ СИ<1& мкш оумкншшш К^рн1н (мкн гллск зкУкл егш, к^к ј.мгочктГн н к^р-б укр^нлжт!,* ii .и&ккткншл кс^.и-к дјнко.икн/ит! нлк-ктш.и-к (опротнКОГТЛнУт-К . . . ДЛ уТ0.1АТ[А Н уТ-бшНТЈА II ПрИТИн^'т'К нлплдлмнј.Га к8рн к^тржнМА, грндћ! а:1 н кн^-ри н ГрО .ик! [ТрЛШННА н .ио.ж1н 3 .10рД[ТК0рЖНЛ а н Кр(ДНК1А коза8д-н г.мго.и-к 6гш и и т. д. У западној цркви у средњем вијеку сматр !ху звона као жива бића; над њнма свршаваху тајну крштења као над младенцима, даваху име звону

0 држаљу чет Она св. Воишја заповијед код нас је врло занемарена. Прегледајмо календар „Вошњак", па ћемо се увјернти, да се у нас недјељни и годишњи пазари (вашари) у многим и главннјнм мјестнма држе нај-

у присуству васпријемника. Тајну крштења свршаваху искључиво епископи. Васпријемници звона бијаху или дароватељи, или преставницн друштва, које је дало средство да се звоно набави, или и сами краљеви. И православна црква одаје као и римска врло велику пошту звону, и агсо га наша црква не обичаје крстити као римска. Ново звоно и код нае би био дужан осветити епископ; но с дозволом љеговом може и нрота илн други који одлични свештеннк. Оспм рслигијознога значења имала су звона у древној Русијн и аначење грађанско н полнтнчко. У већнм градовима бијаше такозванпх звона, која су звонила п на ларму", којихје :шачење састојало само у том, да народ на ватру сазнва. Из историје је повнато н. пр. такво звоно града Углича у Русијн, које је Борис Годунов прогнао у Сибирију зато, што су у њ звонилп на ларму, кад је био убијен Димитрије Царевнћ (15. маја 1591. год.). У слободннм градовнма Новгороду и Пскову, док их нијесу покорили московскн цареви, бијаше звона скупштинскнх званих „к-к-оккн". — Њима су се сазивали грађани у скуп ради расправљања општих нитања. Код Срба нема башка звона за ларму. Но у случају ватре, откуцава се час у једно, час у друго. Но код нас зато има других звона, такозваних „завјетних", која звоне на облак. Та звона не смију звонити на утопљеника илн сам:оубијцу, јер у народу је тврда вјера, да тада лед бнје усјеве. У којој црквн нема таквога звона, тамо се звони у крст — час у једно час у друго звоно. Звонење то разликује се од звонења на ларму. Вараждан. Ј1 Богдановић, парох. рте заповиједи. По.инн д/нк [^ екштнмн еж( (КАТнтн его (Исх. 20, 8). више недје.љом н празницима; а дућани ? — Нигдје и никад нема дана да се затварају. Ово је јавно рушење четврте Божије заповиједи и велика пропаст за наш народ колико морална, толико онет н ма-