Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

В .-Х. источник

Стр. Ш

Читуља.

Сергије Шакрак-НиниБ, патр. синђел, уредник „Српског Сиона" члан „Матице", члан књижевног одјељења итд.

Отворп се опет рака, угаои се један живот, не стаде са лица иемље и опет ј едиа вриједна снага, која српству много обећавала, угпну воћка кад је најбољи род обећавала. премину књижевник кад је пером најбоље почео радитп, не стаде нам еа увијек Сергије Шакрака. Познато је његово име на све стране Српгтва, а име његово пронијело је по српском свијету његова вриједна рука инеуморно перо, са којим је ппсао до посљедњег издисаја свога. Родио се у маленом селу Ловри, на чепељском острву, од скромних родитеља. Свршивши основну школу у мјесту рођења а затим у гим : разреда у Пешти, и препарандију у Сомбору. Учитељовао је у Ловри, Бати, и у другим мјестима; ожени се, а затим упише сз у богословију карловачку. У течају док је богословију свршавао, задеси га грозна несрећа, јер му умрије супруга, и зато, кад је свршио богословију оде у манастир Бездин гдје се покалуђери и буде рукоположен за ђакона и презвитера од тадашњега епископа темишварског, а данашњег Св. Патријарха. Као јеромонах послужпо и у неким мјестима у Банату на парохнји а потом буде постављен за бнљежника конзисторијалног у Темишвару. Смрћу конзисторијалног биљежника Д. Поповића Н. Саду, буде ПГакрак именован за конзисторијалног биљежпика епархије Бачке, а на брзо постане и уредником црквеног и званичног органа „Српског Сиона", у ком су многи његови красни чланци излазили. Особито се одушевљавао за удружење свештеничко и за оснивање „монашке Школе", па ето, кад се и једна и друга идеја сретном свршетку клонила, у граби га неумитна смрт. И као биљежник епархије темишварске и Бачке, поред тешких дужности биљежничких, покојник је неуморно радио на српској књизи п просвјети, а радио је све дотле, док га и тјелесна снага издала и изневјерила није. Вриједна рука његова отворила му је дично мјесто у народу српеком, међу дичним од књиге и науке, јер је одликован био чланством књнжевног одјелења. Способност и вредноћу његову одликовала је и преузвишена

поглавица цркве нам православне именовавигн га сипђелом, јер је био у редовпма првих бораца за православпје и напредак цркве и народа. Са амвона је народ поучавао, са пером је просвјету ширио, а на збору и договору свагда је мудру ријеч водио. Је ли знао само да ће својим пером општој народној просветној стварп добра допринијети, то је неуморно радио, не обзнрући се на своје по све трошно здравље. Није му помогло ни савјетовање доктора, ни опомена пријатеља да би требао штедити здравље своје, он јс највећим жаром душе своје и свим знањем ума свога дивовском снагом напријед ишао! — Побољевао је већ впше времена, и ето бољетица на пошљетку завршила се смрћу- За који само дап, пак би се довршиле просторије за будућу монашку школу у манастру Хопову, а 1-ог окт. о. г. отпочеће и предавање у истом заводу, у ком би он као управитељ био. Још прије три дан пред смрт своју довршпвао је некоје чланке за „Српски Сион", кад га у Хопову заврши смрт 4. септембра, и тако за увијек завршп дјеловање своје у винограду Господњем, у ком је неуморан н недостижан био. Глас од смрти Сергија Шакрака-Нинића ожалостилаје све његове пријатеље и поштоваоце, а братија Манастира Хопова са својим настојатељем високо пречасном госп. И. Дошсном трудише се да се покојник достојно сарани. Још у недјељу у јутру стизали су покојникови пријатељн и браћа по Христу са свцју страна, а наиме дођоше пз Карловаца : Високопречасни г. прота Вучковић ректор богословије. висок. преч. госп. Митрофан Шевић, патр. протосинђел и професор св. богословије, патр. протођакон и катихета гимн. Лукијан Богдановнћ и Сергије Попић, дворски капелан. Из Н Сада: прота Тшрић, ђакон п конзисторијални биљежник Георгије Видицки, Т. Хаџић, професор М. А. Јовановић, профеСт. Милованов, Чика Стева В. Поповић, А. Варађанин, Паја Гостовић, Младен Миловановић, Мита Кода, уредник „Браника" Н. Јоксимовић, млади Станојевић, Стева Дескашев, и епархпјски чиновници, који су покојнику и вијенац на сандук положили. Из ман. Ковиља: игуман Мнрон са ђаконом Гаврилом, а и преч. г. Стева Стефановић парох ков. Сентивански, из Крушедола: Герман