Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 4У(>

Б-.Х. псточник

Св. 10 и 11

родом, узмогнемо побудитп у истоме искрену љубав и страхопоштовање према Богу и светој православној васељенској црвви; — љубав према ерпској школи; — љубав према милој нам народности српској ; — љубав, поштовање, оданост и вјерност према Његовом ц. и кр. апостолском Велнчанству нашем премилостивом цару и краљу Франц Јоспфу I. У овоме правцу треба да се што више трудимо и све силе нашег духа употријебљујемо, како би што боље том узвшпенж позиву одговорили. Но да би тачно и савјесно извршивали свој посао — иодговорили својим светпм дужностима, није довољно ово теорискога знања, које поцрписмо у овоме ерпско-православноме расаднику за кратко вријеме нашега четверогодишњега школовања, већ треба неуморно дан и ноћ да се трудимо и проучавамо корнсне књиге по нашу свету православну вјеру, цркву и народ. Ово наше знање, које смо прикупили овђе јест само корјен, на коме мора чнтаво стабло да израсте, оно је велим, као темељ на коме треба чптаву зграду подигнути. Зато трудимо се и прикупљајмо себп знања; јер ^Знање је свјетлост знање је моћ. учимо браЛо, дан и ноЛ и . Да бн вам мили другови моји, на ио ее истицао ваше тројаке дужности: учитељске, свештеничке и пастирске, то је свакоме од вас познато, свакн је обнлато познао дужносгп своје у овоме српско-православноме расаднику, —- и малом пзвору и средишту духовне нам просвјете. Вријеме нам сада пролази као на лаки крили, па већ куцну пошљсдни часак да се растајемо браћо моја, старији и млађи другови. Растанимо се сад дакле, са живом успоменом и братском љубави, која треба духовно да веже срца наша и у даљини свпјета, довикујмоједан другога за удружено и сложно дјелање у Винограду Господњем п српском народу; јер само слогом и дружбом, моћи ћемо очпстити трње и неплодни коров винограда, оплеменнти га и поправити, да може давати плод свој у вријеме. Сада браћо, при пошл.едњем тренутку нашега заједничког борав љсња, пружимо руку друг другу, загрлимо се, пол.убимо се, обаспимо се братским пољупцима; ведро и српско чело један другоме цјеливајмо, опростимо се и љубављу сјећајмо се нашега дугога друговања, та на то нас позивају рнјечи нашега никад неумрлога пјесника Бранка:

„Збогом браћо, збогом менп сада. Збогом браћо, можда на свакада! Сјећајте се браћо друга свога, Сјећајте се красна доба тога". При крају ових мојијех ријечи неизоставно треба још да истакнем најглавнију дужност нашу, а то је да у лицу високо-благородног господина Поповића, изасланика и повјереника од стране Високе Земаљске Владе, изјавимо му наше жеље са захвалноћу и благодарношћу, према нашој добротворкањи Високој Земаљској Влади , на њеном очинском етарању н заузимању, око нашега опстанка и образовања. Зато у нме свију мојих другова обраћам се Вама Високоблагородпп госп. Поповићу, даизволите ову нашу захвалност, благодарност, оданост, послушност и вјерност треставити Високој Земаљској Влади , у исто вријеме увјеравајући Впсоку Земаљску Владу, да ћемо битп вјерни, послушни, и одани синови ЈБеговом цар. и кр. апостолском Величанству, нашем иремилостивому цару и краљу Франц Јосифу 1. Живио ! ! ! У исто вријеме обраћам се и Вама Ваше Високопреоевештенство, добротворе српског народа и премилостивн наш Архипастиру ! Да овом приликом изволите примитн од Ваше духовне дјеце, захвалност и благодарност на Вашем свагдашњем труду и управо очинскоме старању око нашега образовања; —- захвалност и благодчрност, што нас преиоручнсте Високој Земаљској Влади, те Вашим настојавањем дођосмо до жељне пам цијељи. Зато увјеравам Вашс Високопрсосвештенство, да Иемо Вам доживотно оити благодарни, штитити Вашс заповијсди, чувати свешу травославну цркву и сриске свехаиње у онакој чистоти као што је и ви чувате и као гито је од Вас примамо. Сада вас браћо позивам да из дубине срца нашнх запојимо ББеговом Високопреосвештенству „тон дести>тин а .... Но браћо, и другови мојп, обратимо се прп нашем растанку, сазахвалношћу, благод.-фношћу и спновскнм одушевљењем према оннма, који се неуморно дан и ноћ стараше о нама н доведоше нас до жељне цијељи. Тп наши старатељи и добротвори јесу: Внсокопречасни госп. ректор старјешина овога завода с осталом иоштованом