Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

&-Х. источник

Стр. 497

господом наставницима, који не жалише труда већ и благовремено и безвремено, сходно заповједи апостолској стараше се за наше образовање, како би били што бољи и спремнији за свој узвишени позив.

Изеод из заипсника сједничких > иротопрезвитерата Варцар Сједница држана 10. априла 1890. у Варцар-ВакуФу. Дневни ред: 1. 0 вјенчању гдје се има обављати; 2. 0 исповиједи парохијана из друге (туђе) парохије; 3. 0 иконама ко]е се налазе у цркви- и по кућама парохијана; 4. 0 владању свештеника у погледу одијела, ношње и пића; б. 0 обдрзкавању службе у недјељне и празничне дане у цркви; 6. 0 моралном поучавању парохијана и поправци женскога спола. На прву тачку закључено је: Пошто у овој околици још преотима обичај, да се вјенчање обавља по старом обичају по кућама, предлаже Стеван Н1. Бубњевић свештеничкој СЈеднпци, да се тај обичај, који се не слаже са црквеним канонима и наредбама духовне власти, укине и да свештеници вјенчање обављају у цркви. Илија БериИ. „Браћо, моја је парохија расута и мени није могућо увијек у цркви вјенчавати". Првога предлог свп подупиру, т. ј. да се има вјенчање обављати у цркви, те још додај^: да се сваки свештеник има- строго држати правила, те да не вјенчава у вријеме поста, послије подне, као ни дјевојку из друге парохије без претходне писмене дозволе надлежног пароха, а тако исто и без три оглашења. На другу тачку закључено је: Јован Пећанац прото, предлаже, да свештенпци не примају у будуће 'на исповијед парохијане из туђе парохије без споразума са њиховим свештеником. Овај предлог примају сви свештеници у сједници, изузимајући једнога, који се, по саслушању других, подложи општем гласу, и иредлог је усвојен. Шпиро Бубњевић прото, предлаже, да сви свештеници пазе, да не припушћају причешћу никаквог члана цркве, који је преитао седму годину без исповиједи. Симеун Чулић прото, предлазке, да свештеници уведу обичај, да исповије-

Зато браћо, из очинске љубави и поштовања према нашим великим добротворима кликнимо им из свега срца Живили! !! Амин. Алекса Јокановић, еврш. богослов.

српско-православног свештенства -Вакуфског и Герзовачког. дају парохијане у дан суботни ради олакшице, гдје је код цркве један свештеник. Послије подуже расправе закључено је: да се исповије'с' на дан прије, када ће се служба држати и причешће дати, а тако исто, да се не прима нико причешћу, ко је прешао седму годину без исповиједи. На трећу тачку закључено је: Стеван Бубњевић предлаже, да се сви свештеници постарају, те да парохијане упуте, да сваки набави и у својој кући држи икону свога крснога имена. Лука Поповић предлаже, да сваки свештеник прегледа иконе у својој цркви и по кућама својих парохијана, па да оне, које нијесу по православноме типу и не одговарају духу православља, избаце и униште. Обадва су ова предлога једногласно примљена. На четврту тачку закључено је: Да се сви свештеници имају строго уздржавати од пијанства, и да по могућности имају носити пристојне хаљине. Ако би се опазило, да се који свештеник одаје сувишном пићу, или не пристојно носи у погледу одијела, то ће се исти опоменути у идућој свештеничкој сједници, а не поправи ли се и послије братске опомене, то ће га свештеничка сједннца пријавити конзисторији. На пету тачку закључено је: Пошто неки свештеници не отварају цркве и не држе службе Божје свакога празника п недјеље, под изговором: да нема народа кед цркве. — то је свештеничка сједница закл.учила, да сваки свештеник мора сваке недјеље и празника у своје вријеме цркви долазити и службу (литургију) обдржавати, без обзира има ли народа или нема. Који би свештеник ову св. дужност занемарио и не би цркву сваке недјеље и уставног празника отварао и службу чинио, биће од свештеничке сједнице пријављен вишој духовно] власти.