Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 498

Б.-Х. ИСТ0ЧШ1К

Св. 10 и 11

Па шесту тачку закључено је: Стеван Бубњевић предлаже, да свештеници сваки у екојој парохији поеавјетују парохијане, да не пуштају своје жене и дјевојке пазарним и вашарским данима у варош без велике потребе, јер се тим похађањем пазара и вашара од стране женскиња, највише код истог женскиња квари морал и губи поштење. Овај је предлог једногласно примљен и сви свештеници су закључили, да ће, у колико је могуће, порадити, да се тој моралној зарази на пут стане. Са тим је ова свештоничка сједнида закључена. Сједница држана 21. јуна 1890. у Варцар-ВакуФу. Дневни ред: 1. 0 крштењу и крштеним кумовима; 2. 0 крсним славама; 3. 0 невјенчаним (незаконитим) паровима; 4. 0 наплати од брачних парова по 1 фор. за проте. На прву тачку закључено је: Стеван Бубњевић износи неправилности, које бивају приликом крштења при узимању крштених кумова, те наводи, како на многим мјестима бивају крштени кумови дјеца, која нијесу навршила 15. годину живота; за то предлаже свештеничкој сједници, да се тај обичај, који се не слаже са црквеним правилима, укине. Предлог је примљен и једногласно закључено: даникакав свештеник не допусти, да при крштењу кумује дијете, које није навршило 15. годину живота. За тим је, на предлог Јована Пећанца проте, закл>учено: да свештеници поуче народ, да у случају нужде, кад свештеника нема, може крштење извршити и сваки други Хришћанин, те да сваки свештеник у својој цркви, кад ]е највише народа, даде поуку како се има у томе случају поступати. На другу тачку: На предлог Милана Глушца закључено ]е : да свештеници поуче народ, да својих крсних слава не држи без освећеног кољива, и да се парохијани упућују, да крсну славу славе само по један дан, а не по два и три дана, као што је ушло у обичај, чим се народ кроз дуго пијанчење материјалНо слаби. На трећу тачку: На предлог проте Бубњевића једногласно аакључено је: да сви свештеници пазе, да не би

у кога парохији држали код себе невјенчане жене, ко]е се узроком поста, својте или друге које запрјеке вјенчати не могу, него да сваки употријеби све могуће силе, да се такви парови раставе до получења дозволе за вјенчање. од стране духовне власти. На четврту тачку: Прото Бубњевић пита: да ли ће свештеници узимати од брачних парова у евојој парохији но 1 фор. што спада протама за печате, и протама слати, шга ће упућивати женика проти, ради дозводе, гдје ће проти спадајућу му форинту платити. Послије подужег разлагања закључено је: да никакав свештеник не вјенчава брачних парова, док му од дотичног проте не донесу дозволу за вјенчање. Сједница држана 20. децембра 1890. у Герзову. Дневни ред: 1. Ч итање записника првих двију сједница; 2. Читање окружнице архијерејске број 1562; 3. 0 крштењу гдје се пма обављати; 4. 0 тужби поднешеној конзпеторији од непознатог писца против Ђ. Маријанцу; 5. 0 свештеницима који неуредно похађају свештеничке сједнице; 6. 0 парохијалним печатима. На прву тачку закључено је : Да се прочита записпик првих двију сједница, и свештеници су од својих прота ономенути, да се строго држе закључака сједничких, и да својим немаром не омаловажавају рад свештеничких сједница. На другу тачку закључено је: Да се прочита архијерејска окружница број 1562. На трећу тачку: Послије подуже расправе о крштењу, да ли се мора увијек обављати у цркви, закључено је: да се у елучају ружна (непогодна) времена, гдје је велика даљина цркви дјецу на крштење доносити, може наћи сходно мјесто и да се крштење може извршити и у приватној кући. На четврту тачку: Расправљано је о тужби, која је поднешена конзисторији од непознатог тужитеља („Јајчанина") против евештеника Ђуре Маријанца. Пред сједницу је дошао момак Митар ЈБубић (Олић), за кога је у тужби речено, да није пунољетан, а ожењен и вјенчан. Свештеничка сједница је по изгледу и узрасту момка констатовала, да исти има осамнаест година.